Prosvetni glasnik

НАРОДН0 ПОЗОРИШТЕ

6*3

21. Трошкови хаљинарнице и набавка новога одела 2.000. 22. Декорације: оправке старих и набавка нових 3.000. 23. Оправка намештаја 150. 24. Набавка на®те 2 000. 25. Исплата старих ретората . . 900. 26. Трошкови газне Фабрик« и набавка угља 500. 27. Огрев за 1878 и 1881 . . . 3.204. 28. Набавка реквизита и трошкови око предсгава 300. 29. Штампање улазница .... 480. 30. Тантијеме композиторима ц књижевницима ....... 500. 31. Унутрашња оправка и унутрагањи разни трошкови .... 1.200. 32. Трогакови непредвиђени . . . 800. свега дин. . . . 110.002. Еад се с предрачуњеним расходом пореди примање у 89.690 динара, онда се показује разлика у 20.132. Ова разлика, као гато се види, не може се избећи поред садашњих сума у партији расхода. Сви предвиђени издатци, што се тиче плата, стављени су према обвезала које се имају наспрам чланова, а што тиче других набавака и оправака узете су суме најумереније. Претходним напоменама објагањују се готово сви изложени издатци. Овде имам част обратити вагау пажњу само на два издатка; први од 564 динара на исплату дрва за 1878, други 900 на исп/.ату ретората. Први издатак није исплаћен у 1880 гато га суд није јога био тражио а други издатак можда ће се дати пребити за угаљ, који је држава за време ратова узела у послугу од позоригата. Што се тиче сума у примању ту налазим за нотребпо приметити вам, да је приход од представе у предплати од 350 сведен на 328, изван претплате од 720на 602. Овојеучињено с тога, гато се такав приход од представа показао у минулој рачунској години. Међу тим примање од ложа било је 1880 у 3194, а ове ће врло вероватао, бити 5000;јер се у најновије време појавило више претплатника,

поглавито због високе пажње, којом Њезино Височанство одликује овај просветни завод. Из целог овог списа изволили сте се уверити, да је била до сад, а да ће и у напредак гатедња бити угорњем челу међу начелима, по којима унрављам заводом, који ми је поверен. Али и гатедња има својих последњих граница, иза којих настаје област стагнације и опадања. Преко тог последњег Рубикона прелазити значило би смрт установе, а ово је било и остаје изван програма свију наших државника. Опстанак и развитак ове тако корисне установе, уверен сам да толико лежи навашем срцу, да нећете допустити да дође до тога последњега стања, а још мање да са свим престане живети под вагаом егидом. Надајући се у ваше и државне владе најтоплије заузимање и у гато обилатију потпору Народнога Представнигатва, слободан сам предложити да се показана разлика у буџету у 20.312 динара измири на ова.ј начин : 1. Дуг у 7200 динара и 624 динара интереса да се подмири привредом од лутрије. Ову лутрију удејствовао бих уз припомоћ просвећеног и родољубивога женског друштва и његових подружина у отаџбини. Ја се надам потпуном успеху ове мере, јер би се око ње живо наетало. Ва ову лутрију очекујем ваше одобрење и наређење, па да се одмах предузму нотребни даљи кораци. А ако се не би усвојила лутрија, којом се у последње време много служило, па бојати се недовољнога успеха, онда би се уз обећану припомоћ женскога друштва, приредиле две игранке, једна по Васкрсу, друга идућих аесојеђа, које би донеле довољно дохотка за подмирење овога дуга. 2. Од г. Петра Димића, бившег главног благајника, наплатиће се, у течају ове године, осигурани дуг у 1200 динара. 3. Државна потпора имала би се увећати с 12.000 динара годишње. Поменути дуг био би измирен ; неких сгарих издатака у напредак неће бити у буџету; библиотека, гардероба и декорације, кад се ове године попуие, више година неће захтевати повећих издатака. И тако, с увећаном државном помоћу, моћи ће се постићи стална равнотежа у примању и издавању и управа ће имати времена да не мисли само 79'