Prosvetni glasnik

Н А У Ч Н А

X Р О Н И К А

до блнзу Верингове мореузиие. Анжу је обшпао обале и морс од ушћа реке Лене па до Индигирке, а за тим целу групу Новосибирских острова. Врангел прошао је пак од Индигмрке до острва Коључина. Обојица путоваху првог пролећа у најладније доба године на саоницама по разним мостима у северном правцу, но не могоше никако много отићи у напред јер им сметаше танак лед а по где где и вода. То је искусио сваки од оних путника, који је полазио од сибирских обала према северу. Од опих баснословних земаља, не могаше ни један ни други путник открити ништа. У наше доба изнешена је опет вероватноћа да постоје неке земље према северо-западу од Верипгове мореузине. Године 1867 један капетап Американских китоловаца, по имену Лонг открије јужни део неке веће земље и вели да се она далеко пружа у северном правцу, но крај јој не могаше видети. Г1о теорији Петерсмана то би био један део Гренланда, који се преко пола пружа према Верингопој мореузини. Али многе друге околности а нарочиго хидриграфске природе, говоре прогив тог мншљења. У онште узев све ранијс експедицнје на север нису много допринеле да се што нише рашири наше зпање о том делу наше земље, јер све до пре кратког времена нисмо знали готово ништа о северном врху Азије; а о њеној околини према истоку и западу тек врло мало. У сљед таког неуснеха готово свију руских експедиција, овладало је било мишљење да је западпи пролаз у Спбирско Ледено море , Кариско море и северни део »Нове земље« тако нспроходан да су назвали тај предео »сибирским леденим зидом«. То погрешно мишлзење пало је тек онда од кад су мрнари и ловци северне Иорвешке, ловећп тамошњу дивљач све већма продирали напред у колико је дивљач испред њих бегала. И тако године 1869 испаде први пут за руком Серену Јоханезену да оби! ; е целу Нову Земљу. Год. 1871 поновп то исто Карлзен, наиђе на пристаниште у коме је можда пре 300 го дина Варент провео зиму и донесе његове за^ставштине натраг у Европу. Три брата: Јоханеза, Карлзеп, Илве, Мак, Торкилдзеп и многи други пропловише у годинама од 1808 до 18 71 поново у свима правцима Кариско море. Кад се из тих похода увидело, да се може ићи и даље на север, онда Аустро-Угарска влада одреди једну претходпу експедицију на Норвешкој лађи »Исбјерну«, и тој експедицији испаде за руком да нађе море између Шпицберга и Нове Земље, које до тада није било познато и које је на по где којим местима било без л- да и до 79 степена ширине. Према оваком успеху те преходне експедиције^ изради се план за главну Аустро-Угарску експедицију на север. Главна цељ била јој је да оплови предгорје

| Чељускиново и да испита Сибирско Ледено море у источном правцу. Они су претпостављали да ће иа обалама сибирским наћи воду без леда, и да ће тако моћи допрети до Верннгове мореузине , а то су оснивали на томе што ту утичу многе реке, као : 06, Јенисеј, Л :на, Јања, Индигирка и Колима. Јер неке од тих река извиру у јужним пределима Сибирпје где преко лета влада врло висока температура, а осим тога оне унос-е у северно ледено море све оно што падне из неба, те су тако више температуре но сам лед. Само 06 и Јенисеј , које врло близу једна до друге утичу у Кариско море, квасе толики предео који је већи од оног предела кроз који протичу све реке Средиземног мора. Тим околностима и искуством од године 1871. иодкрепљен план Аустро-угарске експедиције, би поднешен у једном предавању царској академији наука у Бечу, која га и одобри. Та се експедиција крене 1872. године на лађи »ТегетоФу«, ио та година била је врло неповољна за такво предузеће. Она је била тако ладна да се »ТегетоФ« замрзне већ на оном месту северног мора, где се пре једне године а и после две годнпе, а такође и раније , није нашла ни једна санта леда. На тај начин та експедиција би осујећена и »ТегетоФ« не могаше да нотврди или оборп ону претпоставку, на којој је и оспована била та експедпција, јер се замрзао много пре, но што је дошао у слив горе поменутих северних река. У врло племенитој цељи , да нађе траг аустроугарској експеднцији, иође 1874. године један енглески богаташ , капетап Уигине, из Сундерланда, кроз кариски пролаз и допре, прошав поред Сг.моједске обале, до Белог оотрва, које је близу ушћа реке Оба. У свом повратку показао је он прџи да се може комуницирати са Обом и Јенисејом, и показа ону везу, која је у ранијим вековима постојала између Белог мора и речених река. И заиста идућег лета проФесор Норденгаилд први одведе једну лађу у Јенисеј, прође реком уз воду и дође сувим у Европу натраг. Од тог доба је више пута то чињено. Прошлих лета више трговачких лађа одлазиле су у Јенисеј, натоварене европском робом, а враћале се натраг натоварене сибирском. И тако се сад може с.матрати да је са свим отворен и врло практичан морски пут из.међу Сибирије и Европе, са тим само изузетком, што је он у ио неким ладним годинама врло отежан а по кад што и са свим немогућ. Потпомогнут својим искуством и успехом у кариском мору и у горе споменутом сливу река, намисли Норденшилд да изведе прошлогодишњу ексиедицију на северпи пол. Но пре но што се упустимо 80'