Prosvetni glasnik

654

РЕФОРМЕ СРЕДЊЕ-ШКОЛСКЕ НАСТЛВЕ У ФРАНЦУСКОЈ

У трећој периоди, после наука корисних и примењених , долазе теоретичне науке, алгебра, просторна геошетрија, космогра®ија и теорија физикалних наука. На послетку долази ФилосоФија, општи преглед наука, с неким основима из механике, хемије, анатомије и Физиологије животињске и биљне, вели се у програмима, но да ли 1>е се доиста и постићи, друго је питање. Еао гато се види, план је врло велики. Оумња је велика, да ли ће ученик пронићи у све делове наука као што треба, и да неће често гатрбнути мало овде мало онде, и у овом шаренилу од знања изабрати по свој прилици само оне науке које га највише интересују и које на.јбоље одговарају његовим ириродним склоностииа. 0 историји се нема птта добро рећи. У приправном разреду почиље животописима славних људи из свију времена и свију земаља; у нрвој периоди долази иза тога историја Француске од почетка па до данашњег времена. Друга периода одређена је сва за историју источних народа, за иеторију старе Грчке и Рима. Најносле,Ју трећој периоди, изучава се историја Француске, од почетка петога века па до 1789. године; у философији , три часа посвећена су су временојисторији Француској до устава од 1875. г. Историја Јевропе долази , у овом програму, онако узгред у трећој периоди, као додатак уз Француску историју. Писац мисли, да је ово што је одређено из историје врло недовољно; но ова се омашка може исправити, а за то не треба ништа друго, но да се, у другој периоди, сведе на две године стара историја грчка и римска, а трећа година да се одреди на општу историју новијег времена. Бојимо се, вели Бризак, да се по овом нлану неће ученици унознати као што ваља с највећим догађајима из новије иеторије, као што је Обнова у Италији, РеФормација у Немачкој, како је постао енглески устав итд. Осим тога, врло је чудновато, гато се ђаку, који може по овом нрограму напустити по потреби школу после петог разреда, не нредаје нигата из народне историје ни у трећем, ни у четвртом ни у петом разреду, а то му је — нема спора — преко потребно и нажније но да оптерећава своје пам-

ћење излишним ситницама и појединостима из историје старих народа. Програм из историје рђав је и с тога јога што се не слаже с ирограмон из земљопиоа, који је иначе одлично састављен. Зеиљопис разних земаља јевропских и свију делова света три иута се отпочиње, али свакад са све већим захтевима. У нижим резредима, имао је право главки просветни савет гато је удружио космограФичну методу е тонограФичпом, јер се оне две узајамно потпомажу. Остаје нам да кажемо коју о нрограму чисто литерарних наука. Што се тиче латинског и грчког, клаеици остају, као гато се већ по себи разуме, скоро они исти који су и пре били. Од Француских писаца Да-Фонтен ће и даље очаравати децу у нижим и њима блиским разредима; Боало остаје класички писац за граматичве разреде; а исто тако остали су у новом програму, као гато и заслужују, славни драматички писци XVII века, Босијет, (његове беседе и неки одломци из његове оиште историје), изабрана нисма г-ђе Севињијеве, Дабријер и Карло XII од Волтера. Као ново додато је, да се од гаестог разреда ,још нрелазе изабрани комади од нрозаичара и несника Француских из 16., 17., 18. и 19. века и онгата нсторија Француске литературе од њених гфвих времена. У другој периоди међу осталим делима која ће ее објашњавати долазе: Пес.ча Роландова, Жоанвил и Покушаји Монтењеви. У трећој периоди проФесори живих етраних језика да,ју- у руке евојим питомцима: Маколеја, Дикенса, Марију Штуартову од Н1илера, Петра Шлемихла од Шамиса; у седмом разреду, Хермана и Доротеју, Валенштајна, Макбета и један роман од Валтера Скота; у реторици долази: Хамбуршка драматургија, Гетов Тасо, Месинска невеста, Хајнрих VIII, Отело и Шајлд Херолд; најпоеле, у философији Гетов Фауст, Лесингов Лаокон, Хердерова фил.ософија историје човечанства, естетичка дела Шилерова, 0 слободи од Стуарта Миља итд. Опрам ових тако сјајних дела из страних литература, са свим сићушно изглеаају дела која су узета из Француске литературе. У програму се сиомиње историја ФилосоФије, која је одре1 ( ена за разред Философије, и у теорији