Prosvetni glasnik
НАЈНОВИЈА ИСТОРИЈА СРВА 1 80 4—6 8. ■ - ■ ■ - г. , - .-Д.' ■ ■■■ г~
760
се разиђоше кућама. Отеван Стеванови!) и још негсн чиновници нобегоше у смедеревски град. Народ се евуда оружао и пристајао уз књаза. Кад књаз стиже у Ерагујевац, оео њега се беше искупило меколико хиљада људи. Ба све сгране народ је био уз књаза. Вучић је видео да ће зло нроћи, ако дуго ушчека, јер се уз књаза прикупљало све вигае и витае народа. Он емисли да преваром одржи победу. С тога он одабере једну гомилицу својих највернијих људи, и наговори их да побегну у књажеву војеку, и научи их гата ће тамо говорити. Еад .је та гомилица људи лотала у књажеву војску, они су по војсци говорили , како Вучић неће на књаза, већ само тражи да се порез смањи. Најносле они почну казивати, вако Вучић нема много војске и како би требало одмах на њега напасти. И доиста Вучићу изађе за руком онако како је он хтео. Ењажева војека изађе из Крагујевца и пође на Вучића. Еад се војска приближи, Вучић осу из топова, и књажева војска мораде одступити натраг. Вучић јурне и отме Ерагујевац. Сутра дан књажева војска поче на ново нападати. Вучић је опет чекао, док се војска приближи, па осу картечем из топова. Војска поче бежати. Са оно војске што је остало књаз пође у Београд. У селу Жабарима близу Тополе , књаз заноћи и ту му стигне у помоћ Јован Обреновић са Чачанима. Ту на одмору стигне их Вучић са топовима, па и ту растера књажеву војску. 25. Августа у вече књаз стигне у Топчидер и ту позоке рускога конзула на договор. Руски конзул саветовао му је, да ее мири еа Вучићем или да иде у град. Ењаз Михаило љутито одговори да не пристаје да иде под скут пагаи. Те иете ноћи, еа евојим стричевима Јованом и Јевремом, и еа Ђорђем Протићем, Радичевићем и још некима, преће књаз Михаило у Земун. На обали Саве изговорио је ове знатне речи: „Време и моје нраво погинути неће". ТСао гато ће се видети тако је и било. ]^њаз А^е^сандар Ј^арађорђеви^ Еад је књаз Михаило прегаао у Земун, Вучић сгигне у Београд са 7000 људи и 27 топова. Све те људе разреди он око Саве и Дунава. За тим са Петронијевићем сутра дан отиде у град паши
на договор. Они ту уговоре, да Вучић и Петронијевић еа још 9 људи управљају привремено земљом. Петронијевића одреде за председника те нове владе, а Вучића назову „предводитељем" народа. Тек гато су они уредили нову управу земље , а већ су морали да се боре са Јованол Мићићем началником округа ужичког, Мићић скупи око 700 људи и похита право на Ерагујевац. Вучић нареди те из Ерагујевца извукогае барут и оружје, да не докопа Мићић, а пред Мићића иоела доста велику војеку. Најпре су Мићића нудили да ее преда и обећавали му да му неће нигатм, но он не приетаде на то. За тим ударе на њега и после неколико напада њега почегае људи остављати. Он нагне да бега у Црну Гору, но његе стигну, ух:;ате и окована доведу у Београд где га баце у тамннцу. Вучић и Петронијевић одреде да се сазове велика скупштина и да на ту скупгагину дође из еваког села по неки човек. Само њихова је брига била да на гу скупгагину дођу људи, који ће их у евему елушати. Окупштина је била 14. Септембра на Врачару. Вучић, Петронијевић. митрополит и други чиновници дођоше у Вучићев шатор, који је био на средини. Вучић нареди да екупштинари етану испред гаатора. За тим он изађе и ноче говорити овако : „Браћо, нага књаз Михаило оставио нас је и отигаао у Земун; хоћемо ли да га позовемо овамо?" „Нећемо, нећемо", повикали су скупштинари. Вучић ародужи : „Добро, браћо, ви данас велите нећемо, а сутра ћете рећи другојачије". „Нећемо, нећемо ни данас ни еутра", викали су из народа. Вучић настави овако: „Браћо, ми не можемо бпти ни три дана без књаза, него ено књаза Михаила у Земуну па да га зовемо". „Нећемо, нећемо ми њега за књаза" викали су скупштинари. „Добро, браћо , кад њега нећете, онда има међу нама л.уди, који су заслужили за отечество". Има , одговоригае скупгатинари, али ми хоћемо Александра Еарађорђевића." А за што бага њега? питао је Вучић „Њега, њега хоћемо за књаза", викали еу опет иснред гаатора. Ево овако је говорио и радио Вучић, који се договарао са турским пашом, како ће побунити народ и наморати књаза Михаила да иде из земље, а на његово меето изабрати Еарађорђевнћа, Он од-