Prosvetni glasnik

О ИНТЕ.ШГЕНЦИЈИ ЧОВЕКА И ЖИВОТИЊА

Сепија која изгледа као каква лопта у морским валима, својим пипајућим и хватајућим органима тражи пљена за своју храну и слободно се покреће. Њен нервни систем састоји се из једног »главног ганглиона« који је рскавицом заштићен. Има још више ганглиона споредних, но они су расејани и нису један с другим спојени. Много већу самосталност находимо у аијавица. Оне се са свим покрећу и пливају с неком всштином. Својом котурастом стражњицом и устима могу тврдо да се упију, траже храну и осећају кад су гладне и сите. Такође »пријатно« од »непријатиог« разликују, јер неће никад да се прелепе где је кожа нечиста и знојава те да крв пију. Чим је кожа лепо опрана и мало шећерном водом наквашена, одмахсвојим оштрим зубпма провале кожу и крв пију. Пијавпце имају на трбуху дупли нерв са ганглијама који се и па крајеве распростире. Горњи су ганглиони мало већи, уста су прстенастим нервом опкружена, а око ждрела находимо очи које су у два реда наслагане. Код главе находимо више нерава него на осталом труиу. Желудац заузима 9 /„ тела са једним цревом. Ако хбћемо да пијавица што више крви из болесника усиса, то јој треба за време сисања оштрим маказама стомак да отворимо Чим јој стомак отворимо, она ће учинити неколико нехотичних нокрета — умириће се и почеће даље да сис1, и то ће дотле чинити, док год има крви да јој придолази. Стомак јој се не може да напуни, јер је просечен, г. она не може да одустане, јер осећа да није још сита. Види се дакле да има таквог осећаја. Ако хоћемо да престане од сисања крви, то треба да јој уста и леђа сољу поспемо. Ово је за њу непријатно и одма одустане, јер болови , које со проузрокује већи су од осећаја глади. Овакву нијавицу можемо и онет употребљавати, ако је метемо у стакло и воду чешће мењамо јер рана јој за пеколико неделЈа зарасте Ми видимо дакле да при оваквој простој нервној с-истеми она има волл.о сретање и слободан нзбор, но који готово од механичке дражи и спол.њег утицаја зависи. Код ичела је нервни систем боље развијен. Оне имају највише нерава на глапи који су око ждрела у прстенастој Форми обавијени. На прсима имају један велики ганглион, који је од другог и трећег на глави одвојен ; иа трбуху пак имају 4 ганглиона који су један с другим у свези и који тако рећи сачињавају један нервни кончић. Од ови нервних ганглиона зависи те ове животиње имају опу умну способност која их од свију инсеката разликује и прво им место даје међу свима осталим. На ову Форму имају и мрави нервну систему но која је мало простија. 2. 8ер1а оШстаНа; пз њених се костију добпја најбољн прашак за зубе. II.

769

Пре него што пређем на савршенију нервну систему, према томе н на савршеније умно развиће, нека ми је дозвољено да на овом месту још коју о инсектима прозборим по Дарвину. 3 ) »Један од најстрожијих прпмера који ја знам, да животиња једна по причини врши једну радњу, за искључно добро другог, јесу лисне ваши, (арћИез), почем оне као што је Хубер нрви приметио, драговолјПо уступају мравима своје слатке екскрете. Да оне то драговољно чппе , доказује следећн Факат. Ла сам удалио све мраве од једнс групе (око дванаестину) лисних вашију с једног штавља (Кшпех овишГоМиз, с1оск-р1ап1;), и неколико сахати нисам пм дао да се састану После тог времсна мислио сам сигурно, да ће лисне ваши морати пуштати екскрет. Једно време посматрао сам их кроз лупу; али ни једна не пусти: ја сам пх по том са једном длачицом голицао и диркао, онако исто, у колико сам могао, као што чине мрави са сежњацима њиховим, али оне не пустнше екскрета. По томе ја пустим к њима јсднога мрава, и од маха видело се по његовом веселом тумарану, да је осетио, како га раскошно уживање чека. Он започе сежњацима својим да шашолп по трбуху најпре једну лисну ваш, па другу ; и свака чим бн сежњаке осетила, издигла би своју задњицу у в.)сину, и пустила би кап бистре — сладке точиости , коју бп мрав на мах прождрш. 11а и сасвим младе лисне ваши радиле су овако исто, иоказујући да је га радња инстиктивна') а не резултат искуства. По казивању Хуберовом сигурпо је, да лисне ваши не показују никакво недоиадање према мравима : ако мрави нема, онда су оне принуђене, да свој екскрет испусте. Али, како је тај екскрет веома лепљив, то је без сумње корисно лиспим вашима, да га пеко удали; и тако је, по свој прилици, веројетно, да оне тај екскрст и не луче само на корист мрави. Прем да нема доказа , да и једна животиња радп ра 1њу каку на искључно добро друге Феле, ипак свака се стара, да се користи инстинктима друге, као год што се користи н слабостима телесне структуре другнх Фела. Тако се дакле извесни инстин кти не могу сматрати као апсолутно савршени ; али детаљи, како те тако и других, таких тачака могу бити овде прећутани, по чем неки степен варијације инстинката у природи и наследство тих варијација неопходно за делање природнога одбирањајто би тре» бало навести што више таких примера, али ми простор не задовољава. Ја могу само тврдити, да инстинкти доиста варирају, — на прнмер инстинкт се:)) Поотанак 4>ела помоћу прпродног одбпрања од Дарвина. На орпскп превео мој друг М. М. Радовановнћ Пздање п штампа државне штаннарије у Београду 1879. П. Дарвнн је још задржао реч »инотинктв; но иод тнм именом показалн смо да разуме^о : свест и разум П.