Prosvetni glasnik

902

НАСТАВПИ ПРОГРАМИ ЗА ГИМНАЗИЈЕ

Шта су заменице. Каквих има заменица (I. 26. до 28.) Који је између додатака најважнији. Шта је нредмет. 1 1им се исказује нредмет. (IV. 23—-24.) Кад је радно, а кад трпно гтање. Како се преобраћа радно стање у трпно, а како трпно у радно. (IV 146—149.) Шта је скраћена реченица Како се екраћују реченице. (IV. 181 — 183.) Шта је облик Које речи мењају облик, а које га не мењају. (I. 12 —13.) Чега има у облпку. Шта је корен, шта основа, а шта наставци. Шта су еложене речи. (I. 15 — 18.) Шта је род, шта број, а шта лиде. Каквих има родова, бројева и лица, Шта су падежи. Како се разликују падежи међу собом. (III. 3.) Шта су времена и начини. Како се разликују времеиа и начини међу собом. (III, 35 — 36.) Које речи помажу облике Шта су предлози Каквих има предлога. (I. 34.) Шта је сложена реченица. Каквих има сложених реченица. Које су приређене, а које нодрећене реченице. (I. 11 —12.) Које су главне , а које сиоредне или додане реченице. Каквих има доданих реченица. (I. 9 — 10.) Које речи везују друге речи или реченице. Шта еу свезе. Каквих има свеза. (I. 35.) Шта је улетнута реченица. Каквих има уметнутих реченица. (IV. 190.) Каквих има гласова. Које су самогласници, а које сугласници. (I. 43—44.) Каквих има самогласника, а каквих сугласника. (I. 50., 67.) Ш та су елогови. Како се деле речи на слогове. (I. 59.) Шта су подвици. Каквнх има подвика. Шта еу гласоудари (акценти). Каквих има гласоудара. (I. 60—61.) Б. ДРУГИ РАЗРЕД Наука о гласовима Књижевни језик. Граматика Деоба граматике. (I. 36—38.) Глаеови. Постајање гласова. Говорна оруђа. (I. 39—40.) Буквица. Кратка историја српеке буквице. (I 41—42.) Деоба гласова. Самогласници и суглагници. (I. 43—44.) Деоба самоглаеника. Непчани и ненепчани самогласници. (I. 50.)

Самогласници некадањега језика: 1) г и в, 2) и. 3) ж и д, 4) оу и г. (I. 45—48.) Наречја срискога језика. (I. 49.) Нравило за ијекавско наречје. Деоба суглаеника. Непчани и ненепчани сугласници. (I. 67 ) Сугласници некадањега језика: 1) р, 2) 8, 3) V, 3) жд и шт. Словенски језици. Самогласници и сугласвици л и р. Гласовне особине: I. Оеобине самогласника. (I. 51.) 1. Снажење самогласника. (I. 52.) 2. Дуљење самогласника. (I. 53.) 3. Укидање зева. (I. 54 — 56.) 4 Једначење и сажимање. (I. 57—58.) II. Особине сугласника. (I. 69.) ]. Прилагођивање неједнаких. (68., 70 — 71.) 2. Јотовање (I. 72.) 3. Прегварање. (1. 73 — 80.) 4. Премештање и растављање сугласника. (I. 81., 84—85.) 5. Отппдањеииспадање еуглаеника. (I. 82—83.) Слогови. Отворени и затворени слогови. (I. 59.) Гласоудари (акценти). Главни и споредни гласоудари. (I. 60 — 62.) Правила за гласоударе. (I. 63—66.) в. трећи разред Наука о речима (Основе и облици) Гечи. Промењиве и непромењиве речи. Облик. Основа п наставци. Корен. Имена. (III. 2—3.) Пменице. Именпчке основе. Поетајање именичких оенова. I. Основе од корена. (II. 20—44.) II. Основе од основа. (II. 64 — 104.) Именички облици. Врсте именичке промене. (III. 6.) I. врсга. Први и други образац. Напомене за прву врсту. (III 7—9.) II. врета Први и други образац. Напомене за другу врсту. (III. 10—12.) III. врста. Надомене за трећу врету. (III. 13. до 14.) IV. врста Трагови првога обрасца. Други образац. Напомене за четврту врсту. (III. 15—16.) V. врста. Први, други и трећи образац. Трагови четвртога и петога обрасца. Напомене за пету врсту. (III. 18—19., 17.)