Prosvetni glasnik

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ ЗА ГИМНАЗИЈЕ 903

Заменицз. Ваменичке основе. Постајање заменичеих основа. I. Основе од корена. (II. 54.) II. Основе од основа. (II. 123—126.) Заменички облици. Врсте паменичке промене. (III. 20.) I. Заменице без рода. Наномена за заменице без рода. (III. 21—22.) II. Заменице с родом. Први и други образац. Напомене за заменице с родом. (III. 23—26). Придеви. Придевске основе. Постајање придевских основа. I. Основе од корена. (II. 45—52.) II. Основе од оспова. (II. 105 — 121.) Придевски облици. Врсте придевске промене. (III. 27—28.) I. Неодређени придеви. Први и други образац. Наполене за неодређене придеве. (III. 29—30.) II. Одређени придеви. Прии и други образац. Напомене за одреЛ^ене придеве. (III. 31—33.) Глаголи. (III. 35—37.) Глаголске основе. Посгајање глаголских основа. I. Оенове од корена. (II. 13—18.) II. Основе од основа. (II. 56 — 63.) Глаголски облици. Врсте глаголске промене. (III. 40.) Глаголи с наставком у сад. вр. I. врста. Основе на сугласник. Први, други, трећи, четврти и пети образац. Напомене за глаголе с основом на сугласник. (III. 41—51.) Основе на самосласник. Шести и седми образац. Напомене за глаголе с основом на самогласник. (III. 52—55.) II. врста. Напомене задругу врету. (III. 56—57.) III. врета, Први и други образац. Напомене за трећу врсту. (III. 58—61.) IV. врета. Напомене за четврту врсту. (III. 62—63.) V. врста. Први, други и трећи образац. Напомене за пету врсту. (III. 64—70.) VI. врста. Напомене за тесту врсту. (III. 71.) Глаголи без наставка у сад. вр. Прилози. Постајање прилогпких основа. (II. 127.) Постајање основа од облика. (II. 128—133.) Оложене речи. (II. 134—150.) г. четврти разред Н а у к а о реченицама Шта је наука о реченицама (1). Шта је мисао п реченица (2). Шта је представа и реч (2). Глакни делови реченице. Подмет именица (3). Под-

мет друге речи (4—5). Прирок глаголски (6). Прирок именски (7—8). Изостављање подмета (10). Изостављање прирока (11). Изостављање споне (9). Геченице без подмета (12). Више нодмета и прирока (18). Додаци речи (14). Додаци реченице (15). Додаци подмету. Какви могу бити додаци подмету (17—>20). Додаци прироку (22). Какви могу бити додаци нрироку (23—29). Додаци додацима (16 и 21). Геченице просте и сложене (30—31). Слагање прирока с подметом. Слагање прирока глаголскога (32). Олагање прирока именскога (33 до 34). — Број у прироку поред више подмета (35—36). Број у прироку поред подмета збирне именице (37—38). Број у прироку кад су прости бројеви од пет на више подмет (41), кад су поред подмета прости бројеви испод пет (44), кад су речи које значе неодрећену количину подмет (42), кад су бројне именице подмет (43), кад су збирни бројеви средњега рода подмет (45). Број у прироку кад нема подмета (39). — Год у прироку кад су у подметима различни родови (40). — Лице у прироку кад су у подметима различна лица (40). — Слагање додатака с главним речима (46). Слагање додатака кад је главна реч број (47). Употреба врста речи у реченицама. Газлично казивање множине у именица (48). Оредњи род (49)Неодрећени и одрећени вид придева (50). Порећени придеви првога и другога реда (51—52). Дичне заменице с већим и мањим облицима (53). Заменица свој (54). Друге заменице (56—57). Бројеви (58—59). Глаголи различни по начину радње (60). Глаголи различни по трајању радње (61 до 64). Глаголи у реченицама без подмета (65). Употреба облика у реченицама: Први падеж (66). Пети падеж (93—94). Други падеж без предлога (67—82). Трећи падеж без предлога (83 до 88). Четврти падеж без предлога (89—92). Шести падеж без предлога (95 —102). Седми падеж (103). — Падежи с предлогом (104—108). Предлози с другим падежем (109). Предлог к с трећим падежем (110). Предлози с четвртим падежем (111). Предлог ари са седмим падежем (112). Предлози с другим и шестим падежем (113). Предлози с другим и трећим падежем (114). Предлози с четвртим и шестим надежем (115). Предлози е четвртим и седмим падежем (116). — Глаголски облици. Садашње време (117—120). Газлике прошастих времена (121). Овршено пређашње време (122, 124, 125). Несвршено пређашње време (123, 124). Прогало време (126). Давно-прошло 113*