Prosvetni glasnik

60

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

тако исто и назив глас у овоме смислу у коме га писац узима не може да остане. Под гласом у физиологији разумемо звук који постаје у гркљапу трептањем доњих гласних струна, а то што писац зове гласом то Немци зову КПапЈЈ а ми би могли рећи звек. Шта је тон нигде се неспомиње, а ваљало би да је и то казано. Говорећи о важности појединих делова вели: »да важност полукружних канала и пужа није позната, али на сваки начин као да нису од големог значаја по слух, јер има животиња које немају те делове па опет чују,« а мало даље вели, да је Хелмхолц дошао до резултата, да »читав један низ големог броја нерваних кончића названих кортијевих жица доносе нам осећање од различитих високих гласова.« Ови кортијеви лукови (не жице) налазе се у пужу, дакле је ипак пуж од големог значаја по слух а нарочито за осећање тонова разне висине. Али је и сам Хелмхолц напустио ову своју мисао, јер тице немају кортијевих лукова, а кадре су да схвате музички звук и примио је мишљење Непзеп-ово, по коме трептање тако зване базиларне опне, а и ова се налази у пужу, има ону улогу која се пређе придавала кортијевим луковима. А и о полукружним каналима се нешто зна, тако кон статовано је да истина не суделују при слуху, али да стоје у свези са равнотежом тела. У чулу за укус вели : »пупчасте су квржице оне у којима се грана нерва за кушање и оне посредују осет куса. Остале језичне брадавице као да служе више осету за пипање." »Сем нерва за кушање језику долази још по кој а гранчица од IX пара можданих нерава, који управљају кретањем језика. Даје то одиста тако уверило се опитом на животињама: Ако се пресече IX пар нерва језик ирестаје да се креће, али осећа кусне материје , ако се на против пресече трећ.а грана троструког нерва, језику остаје покретљивост, али му се одузме осет за кушање.« Ово је све погрешно. Кретањем језика управља XII пар можданих нерва пегуиа ћуро§1о8ви8 а IX пар пегуш §1оз80-рћагуп§;еи8 баш се свршује на корену језика у пупчастим квржицама, и он је нерва за укус, али поред тога има и моторска влакна за мишиће мекаиог непца и сензитивна којима реФлечторним путем изазива гутање. Поред IX пара и пегуиз Нп^иаНз огранак треће гране троструке нерве Јесте нерва за укус и свршује се на врху и боку језика у осталим квржицама. За покожицу писац вели: »њено стварање објашњава се овако : крзно лучи на својој горњој површини танак слој некаквог полутечног слуза, у коме се стварају солидна једра, која се у даљем свом прерушнвању омотавају једном навлаком и тако постају једрасте ћелијце.« Ово је мишљење застарело, писац је ваљда заборавио на усвојену вирховљеву изреку: ошгш се11и1а е се11и1а. И малпигијев слуз није »полутечна материја

испод иекожице из које се стварају ћелице« већ је то дебео слој сочних ћелија. Ово су главне магте овог дела. Што се језика тиче из наведених цитата моглисте се уверити да није по најбољи. Дело ово и кад би се према примедбама поправило не би могло служити као школска књига ни за први ни за седми разред, јер школску књигу ваља израдити на сасвим другој основи: с тога предлажем да се са. свим одбије. Али како је доиста прека потреба, да за први разред гимназије имамо ручну школску књигу, то ми је част предложити Просветном Оавету, да он умоли г. министра да се одма распише конкурс за такву књигу и ако немамо сталног наставног прсграма. Ја сам уверен, да ако се остави рок од три месеца, да ће министарство добити више дела и из ових може се изабрати онда понајбоље и дотерати према зактевима школе. Д р. јЛ. Д оки-б," Др. В. Бакић изјављује, да он није одређен за оцену научне вредности дела, већ само за то, да каже, за које би школе ова књига била подесна. Он мисли, да би била подесна за Учитељску школу, Богословију и VII разред гимназије, а нпкако за I разред, кад би по својој научној вредностп била на свом месту. Савет одлучује да се »Наука о чоееку« не прими за школску потребу, а ре®еренту г. др. Л. Докићу да се изда у име хопорара педесет динара. VI Прочита се реферат г. Мијајила Мијајиловића о Амиотовој » Геометрији «, у преводу Мих. Богићевића. Тај реФерат гласи : „Просветном Савету Одлуком Просветног Савета од 3. Августа 1881. год. одређен сам за реФерента »Геометрије« од АтшЂ-а, којује превео и у неколико изменио по А. В1апсће1;-у госп. М. Богићевић. У писму се тражи ово двоје : а) Да ја дам стручно мишлење, и б) Да ли се она може примити као школска књига у нашим средњим школама. Што се тиче првог питања мој би глас савршено излишан био. АнпоГово име светли у Француској ма тематичкој лнтератури. Његов је аукторитет довољан, да је сама наука исцрпљена у свој својој потпуности н да је начин излагања јасан ц прецизан. Он и данас