Prosvetni glasnik

ГИМНАСТИКА У ОСНОВНОЈ школи

ских клупа. Отуда се појави читав виз радова о конструкцији школске клупе в литература нарасте до невероватности. Само реФорма школске клупе не беше лекарима доста, јер само клупа и не беше једина сметња Они захтеваху реФорму у грађењу школских здања и свега што школи припада рачунећи и удешававајући све на корист дечијег здравља. И сам наставни план не беше им по вољи, те и у њему захтеваху реФорме. Довде је ишло икако, али у питању о наставном плану учини се школским људима, да се лекари некомпетентно мешају у школске послове. Али лекари и у овом питању осташе постојани , доказујући да је претрнаност чаеова убитачна за развијање тела. — Но дај да се вратимо предмету нашега разговора — гимнастици. Од колике је важности гимнастичка настава по физичко развиће у школске омладине и по здраве и челичне нараштаје у читаве једне нације , не треба нам бољи сведок од старе шпартанске историје. За јунаштво старих Шпартанаца, поред развијенога осећања народнога самољубља и о одбрани своје домовине, гимнастици се има највише заблагодарити. Термопиле, може бити, не би било тако светло име у грчкој историји, да није било гимнастике. Леонида, којега су слави многи завидели и завидеће, може бити да би умр'о без спомена, да није било гимнастике. Кад у Жпарти нестаје гимнастике , наскоро нестаје и њене славе, па и њеног спомена. Пошто прочитамо историју сгаре Шпарте, можемо превртати листове докле год хоћемо и ни код једног народа нећемо наћи сличног примера у неговању гимнастичке наставе и развијању тела, али не ћемо наћи нн сличног примера шпартанске славе и јунаштва. Тек у најповије време видимо Пруску, где гимнастику усваја као средство за телесно развиће омладине. Још године 1842. уведена је у пруским шкодама гимнастика као обавезан предмет и цочела се сматрати као нужан сасгавни део човечијег васпитања. Од тога доба непрестано су поогатраване наредбе о гимнастичкој настави и опажала се све више и више потреба и корнст те гране наставе. Године 1848. већ се приређују наРочита предавања из гимнастике за учитеље, а по-

ред тога још и предавања из аватомије и физиологије, у колико им је то потребно било. Што се год даље ишло све се више и више напредовало, јер поред свију телесних вежбања, чак и пливање није из вида изгубљено. Оволико заузимање за гимнастичку наставу, није за Пруску остало без добрих поеледица у извесном погледу. Ва овим је настао читав низ наредаба и поука за усавршавање учитеља у гимнастици и за подстицање општина, да код школских зграда праве гимнастичке сале и гимназтичка игралишта. Директорила школа пак нарећивано је, да се нико не сме ослободити гимнастичке наставе без лекарског уверења , у коме би се тврдило , да ће гимнастика штетно упливисати на његово здравље. Но да се зауставимо на овом претпоследњем месту, где се гсвори о грађењу гимнастичвих сала и игралишта. Да би се дакле гимнаетичка наетава могла вршити у свако доба као што треба потребна је да уза сваку гаколу има: 1. Сала за гимнастику. Онако исто, као гато се школска соба мора по величини удесити према броју ученика, исто се тако мора на то обазирати и при грађењу гимнастичке сале. У опште при гра1)вњу оваких сала, мора се пазити на све интересе здравља. Потребу оваких грађевина, није ни мало нужно доказивати. 2. Поред школе мора још имати нарочити простор за телесна вежбања и разне игре дечије. 3. Сам учитељ мора бити вичан гимнастичким вежбањима. У Немачкој траже лекари да учитељ поред вегатине у гимнастици зна јога и законе крвотока, механику скелета, дејство мишића, закопе дисања и т. д. 4. Наставник не сме бити претрпан бројем деце, јер при гимнастичким вежбањима не сме ни јсдно дете ни тренутка из вида изгубити. Свако дете не може издржати све време гимнастичке насгаве, већ често треба но које дете раније ослободити. Убрзано дисање , тамнорумена или бледа боја лица, докази су умора при гимнастичкој настави. Ово су дакле четири главна захтева за гимнаетичку наставу. Сад је питање, како ми стојимо