Prosvetni glasnik

164

КОМЕТЕ И ОЗВЕЗДИНЕ

Та комета ма да је по себи незнатна изнела је на среду једну ствар од велике важности по науку. Иосматрајући поједине путове њене , Енке је нашао да свако њено следећо обилажење траје од прилике по један десети део дана мање но предидуће, тако да ће најносле комета морати спасти на сунце, ако је пре тога што не спасе. Тако године 1818. њено оби лажење трајало је 1212 дана, 1838. 1211 дана, 1858. године само 1210 дана, а сад само 1209 дана. ТреКа периодичка комета, којој је дакле пут израчунат и потврђен, јесте она што ју је пронашао 27. Фебруара 1827. Бијела а после 10 дана и Гамбар у Марсељу. Она се вратила године 1832. и после сваких 6 година и 9 месеца. Она се приб шжила земљи 1839. године но под тако неповољним условима за посматрање (у месецу Јулу кад је дан најдужи и кад је била врло близу сунцу) да се није могла видети. Но кад се године 1845. и то 2 5. Новембра опет приближила земљи, нашла се на оном месту где је и требала по рачуну да буде. Она се и даље кретала својим путем, кад се 13. Јануара 1846. године видеше на један пут две ко1гете у место једне: Бијелов а се номета разбила на двоје. Комета јо била читава све до 21. Децембра 1845. године, јер ју је те ноћи посматрао Енке у Берлину и никакав траг о подели није сиазио. Најпре се њено раздељење видело у Америци и то 29. Децембра 1845. године на звездарници у Уешингтону, а у Европи као што споменусмо тек око половине Јануара. Још из старијег доба остале су по неке вести о таком разбијању комета, но њима се никако није веровало. Тако Ефорус вели да се разбила једна комета 371. године пре Христова рођења, а хинески анали спомињу исти случај у години 896. пре. Хр. Језгра комете од 16 52. године поделила се у четири дела, која су била мало гушћа но остали део комете, а то се исто видело и код комета од године 1660. и 1664. Исто тако и Кеплер говори о раздвајању комете од 1618. године, што се све није хтело веровати док се на самим нашим очима тако што није десило са Бијеловом кометом. Она се разбила у два неједнака дела и мањи је део ишао сад у неколико напред. У први мах могла се видети као нека магличаста свеза између оба дела комете које је после нестало. Обе су се виделе до 24. Марта кад ишчезе мања а после кратког времена и то од 16. до 20. Априла нестаде и веће. Зашто се Бијелова комета разбила ? Шта се у њој десило пре тога ? — Не знамо. Једино је што се зна то, да је од једне комете постало две, које наставише свој пут по васелени као две близнакиње , свака са својом језгром, главом, омотачем и репом удаљујући се ненрестано једна од друге; 10. Фебруара биле су на 240 хиљада километара удаљене једна од друге.

Месеца Септембра године 1852. појавише се опет обе комете, сасвим тачно као што је рачун показивао, али растављене једна од друге на 2 милиона километара. Но није то све што се десило са том знаменитом кометом. КатаетроФа опажена 1846. била је само претеча друге још веће, јер се после 1852. године комета није више вратила. Она је изгубљена. Требало је да се врати године 1859., па 1866., па 1872. и 1877.; али поред свег тражења ннје се више нашла. Но као да се године 1872. показао неки траг од те комета. Те године а 27. Новембра требала је Бије лова комете да пресече путању земљину, но у место комете виде се између 8 и 9 сати у вече грдно једно јато озвездина ') како пресецаше земљину атмосФеру. Та управо киша од озвездина трајала је од 7 сати у вече до 1 сата после по ноћи а најгушћа је била око 9 сати. За тај сахат пало је до 33000 озвездина, а за сво време сто шездесет хиљада. Од куда та киша од озвездина? — Очевидно а и без сумње земља је срела на своме иуту хиљаде малих небесних тела где се крећу путањом комете Бијелове. По свој прилици сама се комета раскомадала на те озвездине које су после наставиле даље свој пут путем њеним. Италијански астроном Окјапарели развио је читаву теорију о узајамносчи комета с озвездинама, с којом ћемо се доцније укратко упознати. У новије време такође је опажено разбијање и подела појединих комета. Тако у Брорзеновој комети (на коју ћемо сад доћи) видело се 14. Маја 1868. године четири језгре у место једне. Комету од 1860. видео је Лијајс у Бразилији преполовљену и баш кад је било време да је нестане са хоризонта, видело се како се већа половина почела да дели још на три дела И тако готово се може рећи да је доказано <3а се номете могу расаадати на вигие комада и да се могу расиасти и на врло ситне номадиће. Споменули смо напред да је исту комету опажао и Гамбар , те је с тога неки зову Гамбартова комета. Ово је нужно да се зна да је то једна иста комета. Четврта периодична комета је Фајова или Мелерова коју је открио 22. Новембра 1843. године Фај са париске звездарнице. Обилажење јој траје 270и дана а могла се још опажати 18 50. год. од 28. Новембра до 4. Марта 1851. год. а и 186 5. То је врло мала комета, округласта (дакле без репа) са јасно одвојеном језгром. С тога што је њену путању рачунао и Мелер, зове се још и Мелерова комета.

1 Због сродности комета и озвездина, која се потврдила и код других комета, ми ћемо доцније онширније говорити о озвездинама.