Prosvetni glasnik

комете и

озвездине

новнике по божијој вољи још једна последња комета доћи ће и сударити се са земљом ; од судара ће се земљина путања постугшо продужаватм и земља поставши комета, престаће бити за становање.« Ето, каквих је бесмислица пропопедано пре двеста година. Та комета била је заиста једна од најзначајнијих за које се зна у историји. Пружала се својим репом кроз половину неба и у Европи је стајала тако, да се реп видео пре на после глава , и на појединим местима на земљи пролазило је но шест сати, док цела изиђе на хоризонат. Пошто су је опажали најбољи астрономи онога века , и забележили јој ноједине положаје , предузе директор берлинске звездарице Енке да јој израчуна путању. Он нађе, као што смо навели , да јој време обилажења траје 8813 година. Што је још значајније код те комете, јесте њена близина на којој је ирошла поред сунца, а није изгорела. Она је 8. Декембра 168«>. године обишла сунце на 920.000 километара и то крећући се брзином од 500.000 метара за секунд. Она је на тој близини добијала од сунца толику тоилоту какву би ми добили у лето кад нас не би грејало само једно сунце него 25.600 сунаца. То је топлота две хиљаде пута виша од усијаног гвожђа. Једна кугла од гвожђа, велика као земља и загрејана до те температуре, требала би педесет хиљада година да се охлади. Реп кометин био је дугачак 240 милијуна километара, а удали се од сунца 855 пута више но земља од сунца , а то је на 130 милијарада километара и на тој даљини прелази само десет стопа за секунд (док у близини 500.000 метара). Цео тај пут пређе за 88 векова, дакле за 44 века оде, а за толико се исто врати. Може ли се зрмислити каквих промена може бити на таквом небеском телу , које кад је близу сунца добија 25000 пута већу топлоту но ми, а кад је на највећој даљини од њега онда 700.000 пута мању. Какве ли ће становнике наћи она на земљи кад се после 8800 година врати натраг ? ! Године 1811. појави се једна комета, која је јако падала. у очи својом сјајношћу и величином својега репа. Значајна је још и с тога, што се она од свију комета, које су се до сад виделе, најдуже могла посматрати. Први пут се појавила 26. Марта 1811. године (по новом) а нестало је 17. Августа 1812. год. тако да је између појаве њене и нестајања протекло 511 дана, дакле једна година и 5 месеци. Од године 1835. па до 1845. није прошла година а да се по неколико нових комета не пронађе. У то време ушло је било у моду проналажење комета и ни о чему се другом није говорило до само о новим кометама. Не може се узети да је онда било много више комета но што их је пре било, него су само бриж-

љивије испитивани поједини предели неба. Од свију комета пронађених у оном деценијуму најважнија је комета од 1843. године како по својој сјајности и величини тако и по путањи, но којој се креће. Сјајности је била толике, да се и дању поред сунца могла видети. Кад је била у близини сунчевој, била је удаљена од сунчеве површине само 124.000 километара, те се тако очешала тако рећи о водоничну атмосФеру његову. Од површине сунчеве до површине кометине било је само 52.000 километара, а толико се до сад није приближило сунцу ни једно небеско тело. Са сунчеве површине подижу се буктиње до преко 300.000 килом. и онда је зајистачудновато, како да комета, пролазећи кроз температуру од неколико стотина хиљада степени, није сагорела. Температура, кроз коју је комета прошла , била је 30.000 пута већа , но што је она коју ми добијамо најтоплијег летњег дана, и комета је опет из ње изишла здрава и читава као што је и ушла. Истина може може по кад што бити и неистинита. То се десило 27. Фебруара 1847. године у 10 сати и 29 минута пре подне (по париском времену). Крећући се са брзином са којом се до сад ни једно небеско тело није кретало, прелазећи 550.000 метара у секунди, та је комета за само два сата, од 9/ 2 до 11'/ 2 , обишла целу полукуглу сунчеву. Иза ње се пружао реп дугачак 320 милијуна километара који више од два пут превазилази даљину од земље до сунца. Комета је први пут виђена дању 28. Фебруара поред сунца и то у Парми, Болоњи , Мексику и Портланду ; у Паризу се први пут видела тек 17. Марта а реп јој је измерен 18. Цео свој пут сврши за 376 година отишав на 104 пута већу даљину но што смо ми од сунца, тако да ће се 2219. године опет вратити. На три и по месеца после пролаза кометиног кроз близину сунчеву, и то Јуна месеца 1843. године видела се на даљој површини и голим оком једна врло велика нега, која је куд и камо била већа од наше земље. То није могла бити обична пега него је то сигурно пао неки велики метеор који је крећући се путањом кометином дошао мало ближе сунцу те најзад и пао на њега. Пре него што пређемо нашој комети, да споменемо последњу комету која се код нас видела голим оком, а то је она од 1874. и која се појавила »пред наш рат«. Те године нађено је пет комета, но само једна од њих и то трећа на реду могла се видети голим оком. Она се није дуго видела у Европи, но могло се лако приметити како јој је глава била врло велика а реп мали. Први путју јевидео Когија у Марсељу 17. Априла, но тек првих дана месеца Јула могла се видвти голим оком и до 14. Јула сјајност јој је непрестано расла. Рачун вели да њено обилажење траје 12000 година.