Prosvetni glasnik

КОМЕТЕ II

ОЗВЕЗДИНЕ

то наравно да наведене цифре не могу бити тачне. Јер за комету која одлази на даљину 40,485 пута већу но што је растојање од земље до сунца и чије обилажење траје два милијуна осам стотина хиљада година, која дакле одлазиу најудаљеније пределе васелене и која пролази поред врло многих још небесних тела која ће на сваки начин мењати њену путању, за такву комету ни један рачунџија не може јамчити да ли ће она свој пут по његовом рачуну извршити. У осталом ко зна оће ли се икад па и после два милијуна година вратити ?! Јер ма да је привлачна снага нашега сунца толика да одржи око себе нашу земљу са свима осталим планетама и кометама, опет је она на толикој даљини, до које одлази сноменута а и многе друге комете, тако слаба, да ће је привлачна снага сваког другог тела, које се на тој даљини налази, надвладати и те комете привући к себи, тако, да се никад више неће к нама вратити. Неке од тих наведених комста су доста значајне, на прилику комета од год. 1680, 1811 и 1843 (I). Да се задржимо мало код њих. Највише историјских података има о комети од године 1680. Ево шта се могло читати те године : »Од три дана на овамо сви су дурбини управљени у небо; наши научењаци из француске академије дан ноћ занети су једном кометом, каква се до сад није видела. Веле, да је то она нста комета, која се јаеила оне године кад је умр'о Цезар па за тим године 531. и 1106. Њено обилажење траје, како кажу та господа, пет стотина седамдесет и пет година. Страх је по вароши велики ; плашљиви духови виде у њој претечу новога потопа. Док страшљивци праве своје тестаменте предвиђајући крај свету и остављају своја имања калуђерима, двор непрестано распитује да ли та звезда не предсказује смрт какве високе личности, као што је предсказала смрт римског диктатора. Иеколико шаљивих дворјана подсмеваше се јуче томе; брат Лудвика XIV који се боји да не постане на један пут какав цезар, рече им : „Е, господо, лако је вама шалити се, али ви сте друго ; ви нисте принчеви«. 1 ) Та је комета преплашила у то доба све људе, католике, реФорматоре, Турке, Јевреје и т. д. Она је преплашила чак и кокошке, вели Фламарион (у истом делу), јер у народној библиотеци у Паризу налази се једна слика са оваким натписом : Необично чудо: како је у Риму једна кокошка снел а јаје, на коме је насликана слика комете. На слици је представљено јаје са кометом на љусци, а поред слике могу се читати ове речи : »Јаје је видела његова светост (папа), за тим шведека краљица и све високе личности из Рима. Децембра

1) 0. Иаттепапоп. „ТУШвииге <1и (Ле1".

4. године 1680. једна је кокошка снела јаје, на коме се видела слика комоте, са осталим знацима. Највећи природњаци из Рима видели су га и испитали и нашли да је то са свим ново чудо какво се до сад није видело.« Енглез Уистн, (\УћШоп) савременик Њутнов мислио је да је та комета пропзвела општи потоп Мојсијев Он је био и богослов и астроном, па је у једном свом делу (Тћеопе (1е 1а Тегге), које је издао године 1606., хтео да изведе, да све геолошке промене на земљи постају упливом комета. Његова је теорија била у први мах сасвим хипотетична (измишљена) и није се ослањала ни на једну извесну комету, али кад Халеј одреди тој комети (од 1680.) путању, коју она пређе за 57 5 година, и кад Уистн тражећи по историји нађе да је то она била и кад је био потоп, као што су стари историци забележилв , онда се богословски астроном није више устезао ; он у својој теорији изведе да је комета од године 1680. у стању да произведе поништење рода љуцког не само водом него и ватром. »Још кад је Бог створио земљу, вели он, једна мала комета прође близу поред земље и пресекав њену путању, учини да се земља поче окретати око себе. Но Бог је знао да ће човек да греши, и да ће требати да га к;<зни за његове грехе, с тога је он још одмах при стварању света одредио једну комету , која ће бити оруђе његове освете. Та комета је ова од 1680. године." Ево како то прича Уистн : »Или у петак 28. Новембра 2349. године од створења света или 2. Декембра 2926., комета је пресекла путању земљину у једној тачци која је од земље била удаљена само 14.456 километара. Пресек је био у подне под меридијаном где је Пекинг, где је Ноје живео пре потопа. И сад каква је била последица тог пресека? Велики прилив постаде не само на морима него и на оним водама што су испод коре земљине; ланци јерменских гора и кордилерска брда, која су била најближа комети у време пресека, потресоше се и провалише. Тако се отворише извори великих бездана. Но није то било све. АтмосФера и реп комета достигнув до земље и њене атмос^ере произведоше у њој буре и пљусак, који падаше четрдесет дана. Дубина воде за време потопа, по Уистну, била је скоро десет хиљадаметара.« Сад да видимо како ће та иста комета , која је некада потопила цео род људски , како ће она при другом сусрету са земљом све живо на њој запалити. Уистн се ни ту није збунио : »Она ће доћи иза нас, па ће успорити кретање земљино и њену садању готово кружну путању претвориће у врло издужену, елиптичну. Земља ће сад доћи врло близу до сунца тако, да ће бити толика топлота, да ће све сагорети. Најзад, пошто ће свеци владати још хиљаду година над земљом препорођеном ватром и дати нове ста-