Prosvetni glasnik

170

ВЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

лети за време кратких ноћи а дужих дана врло много слабијих комета не можемо , да видимо због јаке светлости дневне, за тим још и то, што се сви делови неба не испитују неирестано , дакле и на тај начин прође много неопажених комета. Осим тога кад је облачно и кишовито не може се посматрати никако и онда на сваки начии по која комета прође певиђена преко неба. Кад се поред свега тога узме и та околност, како многе слабије комете долазе близу сунца, те се од његове светлости не могу видети и како се многе виде само на јужној половини неба где има много мање посматрача, онда се тек види колико комета може имати у васелени. Но тај рачун вредн само за комете које долазе близу земље, да их можемо видети. Ако узмемо, да број комета расте од једие планете до друге као кубови растојања, и кад знамо да у самом меркуровом путу има њих 43 (са својом близином), онда од сунца до Нсптуна биће више од двадесет милијуна кометских п}тања, дакле толико и комета. Кад се узме још у рачун да се комете могу окретати око сунца на само на даљини 30 пута већој но што је даљина земље од сунца, него 100, 1000. 10000 па и 100000 иута већој, и да врло лако од једног оунца прелазе на друго, онда морамо узети да број планета на небу превазилази и милијарде. Врло ретко се комете виде дању. Сенека вели да се једна комета 14'Ј. год. ире Христа видела, која је била »велика као сунце.« Године 1б34 пре Христа јавила се комета која се седамдесет дана видела. »Небо је од ње било као у ватри« веле историци ; »комета је заузела четвртину неба ; четирн сата требало је да изађе сва на хоризонат а толмко је исто трајало и њено залажене.« У Хинеским аналима је забележено да се године 134. пре Хрнста виђала за два месеца једна комета на небу дању ; и чији је реи заузимао половину неба. Године 52. пре Христа била је једна

комета која је бацала сенку као месец. И она комета што се јавила 43. год. пре Христа и за коју се држало да је душа Цезарова, видела се дању. После Христовога рођења јавила се први пут тако велика комета 400. године, за коју Сократ вели да је најстрашнија од свију. Стајала је високо над Цариградом а репом је дохватала земљу и изгледала као сабља. Комета од 1106. год. била је тако ;аке сјајности да се њена језгра на 1'/ 2 стопу од сунца могла видети, а 140 2 јавила се т.чква комета којој се марта месеца поред сунца могао видети и језгра и реп. Те године се још једна комета могла видети на небу много пре задаска сунца. И 1532. године видела се језгра комете дању. Дању су се виделе још комете од г. 1 577. коју је открио Тихо де Брахе, за. тим 161 ч па 1744, која се у 1 сахат после подне могла видети голим оком. У пашем веку виђена је само једна комета дању а то је она од 1843. са којом смо се већ упознали. Сјајност комет а ]е врло разна ; неке као што сад видимо могу се и дању поред сунца видети , друге опет виде се само ноћу голим оком, и то неке се виде и поред месечине а неких на месечини нестане, док најзад има комета које се само кроз дурбине виде а њих је највише. Привидна сјајност комета зависи поред иначе једнаких околности од даљине комете како од сунца тако н од земље, и може се, чим су поједини подаци о њиховој пугањи израчунати, у напред одредити за свако време њеног бављења над нашим хоризонтом. Код комета обично светлост остаје стална, само се мења према даљипи; но има и таких комета, код којих се светлост мења периодично, т. јчас опада па опет расте и т. д. Тако што видело се код III комете од године 1860. за тим код Јулске комете од год. 1861. и кол II од 1862. Код ове последње мењала се светлост свака 2 5 дана. Зашто то бива, још није на сигурно решено. (НАСТАВИИЕ СЕ)

БЕ<ЛЕ1Ш^Е О ПРОСВЕТИ И Ш^О^АМА

I Катедре словенских језика на светским свеучилиштима За последњих 2 0 година предавање словенских језика на светским университетима знатно је напредовало. Даиас нема у средњој Јевропи знатнијег свеучилишта, на коме не би постојала катедра за неку грану словенских је-

зика. Ми ћемо овде навести имена неких професора и предмега које предају. Тако : 1. У Бечу предаје професор Миклошић словенску граматику и упоредну етимологију словенских језика ; Швмбвра предаје чешку литературу и граматику, а Гловацки Физиологију и облике рускога језика. 2. У Грацу предаје проф. КрвК увод у словенску археологију и етнограФију и историју словенских литература. 3. У Прагу предају нроФ. Хатала просте реченице