Prosvetni glasnik

ВЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

171

у словенском језику, народно иеснпштво; проф. Гббаубр чешко песништво у старим споменицима до 18. века, чешку синтаксу и старословенску граматику и проф. Кодар пољску и руску граматику. 4. У Брну предаје на техници проф. Мазенауер чешки и старо-еловенски језик и историју чешке литературе. 5. У Лавову предаје проФ. Пилат историју пољске литературе од 1820. до 1850. г. и пољску граматику с обзиром на старо-словенски језик; проФ. ОгОНОВСКИ тумачи Несторову кронику и историју малоруске литературе од год. 1 872.— 1880.; проф. Кадина предаје старочешку а проф. Врикнер старословенску граматику. 6. У Черновићу тумачи проф. КалужНИацКИ словенску етимологију и новију руску и пољску литературу; проФ. ОнИСКИЈеви^ историју малоруске литературе у 11. и 12. веку и науку о гласовима малоруског језика. 7. У Загребу тумачи проФ. Гајтлер науку о гласовима старо-бугарског и хрватског језика, санскритску граматику и староруску песму »Слово о полку Игоровоми ; проф. Павић хрватску граматику и хрватско народно песништво; проф. Целестин историј! старе и сувремене руске литературе. 8. У Лајицигу предаје проФ. ЛвСКИН граматику старобугарскога језика, тумачи далматинско-хрватске песнике из 16. века, и учи своје слушаоце старословенској граматици и тумачењу старих словенских споменика. 9. У Кенигсбергу предаје проф. Пелка чољски језик. 1 0. У Хали предавао је год. 1880. проФ. Бартоломеј старословенску граматику. 11^ У Килу предаје проф. Мелер старословенску граматику и чита са слушаоцима Остромирово јеванђеље, 12. У Берлину предавао је проф. Јагић старословенску граматику и тумачио најстарије словенске опоменике, по доцније је позиат у Петроград, и тако сад у Берлину нема никога. 13. У Цириху предаје проф. Хаг руски језик 14. У Бреслави предаје проФ. Неринг иеторију пољске литературе и тумачи словенске баснс и старословенске споменике. 15. У Дориату тумачи проФ. Висковатов новију руску литературу и старије споменике рускога језпка ; проФ. МаЗИНГ тумачи Несторову хронику и српску и старословенску граматику ; проФ. СоХОЛОВ предаје чешку грататику. 16. У^Штрасбургу је год. 1 880. тумачио проф. ХиШНЈШН старословенске споменике. 17. У Пешти се предаје хрватски језик и хрватска литература. 18. У Паризу је наименован проФ. Лежер за словенске језике и књижевност. 19. У Оксфорду у Енглеској тумаче се словенски језици, литература и старине. У Русији, на свима свеучилиштима, као: у Петрограду. Харкову, Одеси, Астрахану, Варшави и Вилни особито се негују словенски језици и њихове литературе. У Болоњи у Италији скоро је подигнута столица за хрватски језик и литературу.

II ,,Општежитије" у Москви У славу 25 годипа како је цар Александар II ослободио мужике, славила је Москва један важан догађај који служи на част свој Русији. Иама, као Словенима, дужност ]е да се упознамо с том свечаношћу. Прошле године ступило је у живот завештање Сергија Васиљевића Лепешкина. »Општежитије« је завод за 45 ученика с московског универзитега, који ту имају потпуно издржавање за све време учења на московском универзитету. Кућа, која је намењена тој цељи, велика је н подигнута је на три спрата. У првом је спрату библиотека и општа дворана. Велико предсобље из те сале води у читаоницу с врло дивним уметничким сликама по зидовима. Одатле се иде велнким и светлим ходником у великолепну триезарију. На другом и трећем спрату налазе се собе за питомце на број ?4, а по I са сваке страпе ходника, на оба спрата. Одаје су удешене махом за двојицу, неке за три, а неке и за једног питомца. Одаје су велике п светле, снадбевене свима потребама. Капитал који је поклонио Леиешкин универзитету ради издржавања свога завода. изноеи преко 3 00 хиљада рубаља, не бројећи ову величанствену кућу коју споменусмо и у којој питомци станују. Онај дан кад је отворен завод Лепешкинов, просдављен је на најсјанији начин, који је достојан тога великог дела. Савет академијски изабрао је завештача за свог почасног члана, а како је овај завод први после године 1 7 57. у Русији, назван је »первое студенческое об1ЦС ЖИТ18 ВЂ МосКВ^ћ.« Бригу око завода водиће универзитет, а за живота надзорник му је сам завештач, који се за свашта труди и својски брине, да му завод што боље цвета и иде у напред како би могао одговориги свом великом задатку. („Јавор") III Општа хрватска учител,ска скупштина Централни одбор за припрему општих учитељских скупштина у Хрватској закључио је умолити своју владу за дозвољење да се ове године може држати у Загребу хрватска учитељска скупшгина с изложбом учила. Последња скупштина хрватских учитеља била је год. 187 8. у Осеку, где је било закључено, да се идућа скупштина држи у Далмацији. Централни је одбор према томе тражио дозволу од бечког министарства, али је није добио. Сад се надају да ће влада дозволити да се скупштина учитељска држи у Загребу.

(»И. 81.«)

(»Н. и.«) 22*