Prosvetni glasnik

ЗЛПИСНИК ГЛАШ10Г ЛРОСВЕТНОГ САПЕТА

и г. др. Л. К. Лазаревић, ради лекарског прегледања истог програма. Пошто је дневни ред исцрпљен, председник је закључио састанак.

САСТАНАК С1 11. Фебруара 1882. у Београду. Били су: председник др. Ј. Панчић, Редовни чланови: Стојан Марковић, арх. Дучић, др. Л. Докић, Св. Милосављевић, др. Ј. Валента, М. Миловук, др. В. Бакић. Вапредии чланови: Љ. Ковачевић, Б. Тодоровић, А. Николић, Вл. Карић и 'Б. Тешић. Привремени пословођа др. Ник. Ј. Петровић. I Пословођа чита записник С састанка, којн Савет прнма. II Председник саопштава Савету писмо г. министра просвете и црквених иослова од 17. ов. м. ПБр. 892. о прештампавању немачке и латинске граматике и Флоре околине Београда. Савет одлучује: 1. Да г. др. Панчић прегледа своју Флору околине Београда, не би ли се њој могле додати слике. 2. Да се за прегледање латинске граматике умоле г. г. .Јов. Ђорђевић и Јов. Ђаја. 3. За прегледање немачке граматике да се умоле г. г. К. Вујић и Дим. Јосић. III Председник саопштава Савету писмо г. министра просвете и црквених послова од 13. ов м. ПБр. 797 5. од 1881. год , којим позива Савет да одреди хопорар према новој основи за друго издање дела »Познавање човека« од ЈосиФа Пецића. Савет одлучује да се упита г. министар просвете: је ли г. Пецић удесио своје дело према примедбама реФерената, као што је Савет одлучио на своме састанку од 28. Октобра пр. г., да би према томе могао радити даље шта треба. IV Г. А. Николић усмено реФерише о »Писменим Саставима« за српске основне школе. РеФеренат налази да су у том делу и језик и стил рђави, да је рађено с врло мало пажње и без икаква избора, јер се у њему говори о квитама, меницама, завештањима и т. д., све што за децу није, па пошто је у начелу противан да се деци даје оваква књига у руке, предлаже да се не прештампава. М. Миловук као други реФеренат слаже се у свему с г. Нпколићем само што налази, да би оваква књига користила ученицима кад би се наше основне школе

продужиле на 6 година и ако би књига била како ваља израђена, јер би деца из таке књиге научила прву Форму и садржину многих писмених ствари, које °У У трговачком свету везане за извесне облике. РеФеренат показује Савету једну такву књигу на немачком језику. У »Писменим саставима« реФеренат не налази ■ ничега корисног за децу. И сами Формулари нејасни су, а и некоректни. С тога и он предлаже да се дело не прештампава. Савет је у свему усвојиз мњење оба реФерента, тј. да се »Писмени састави« за српске основне школе не прештампавају о државном трошку. За тим је преседник закључио састанак.

САСТАНАК СН 3. Марта 1882. г. у Београду Били су : председник др. Ј. Панчић, потпредседник Ј. Нецић. Редовни чланови: арх. Дучић, др. Л. Докнћ, Св. Милосављевић, др. Јов. Валента, др. В. Бакић. Ванредни ианови : Јов. Туроман, Св. Николајевић, Вл. Карић, Љуб. Ковачевић и Бор. Тодоровић. Привремени пословођа др. Ник. Ј. Петровић. I Привремепи пословођа чита записник С1 састанка, који Савет прима. II Министар просвете и црквепих послова актом својим од 25. Фебруара о. г. ПБр. 1110. шаље Савету на преглед и оцену ВеАу црквену историју. Савет одлучује да то дело прегледају г. г. арх. Дучпћ и да се умоли синђел Фирмилијан, супленат Богословије. III Др. Ј. Панчић подноси Савету освојој кн.изи »Фдора онолине Бсограда« реФерат који гласи : „Просветном Савету У прошлој је седници 25. Фебруара г. мннистар просвете и црквених послова запитао Просветни Савет, да ли да се »Флора околине Београда«, које је у штампарији нестало, прештампа и како. Просветни је Савет и у самој седници одлучио да му ја, као писац тога дела, своје мншљење кажем, да ли су делу које измене потребне и да ли не би добро било да се уз дело и терминолошке иконе од којих већ имамо у штампарији неке готове наштампају ? Измене потребне у делу ове су : 1. Да се Флора поиуни оним биљкама, које су по штампању II издања одкрите — три рода и 15 врста. 23*