Prosvetni glasnik

37*

* НАЦРТ НРЕДАВАЊА СРНСКОГ Ј1 Другоме лицу: твој, твоја, твоје; ваш, ваша, ваше. Трећему дицу: ( његов, његоиа, љегово; њеи, %>ена, њено; а. Познатоме | њезин, — а, — о; њихов, њихова, њихо( во; њин, њина, њино,њихан, њихна, њихно. б. Непознатоме (упитнаи еавезна): чиј, чија, чије. в. Неодређеном : нечиј, нечија, нечије. г.' Одреченом : ничиј, ничија, ничије. ( свачиј, свачија, сваД. Сд0жене (еЈ0Ш једном замен.) { чије; којечиј, које( чија, којечиј . Свавог лица евој, евоја, евоје. В. БРОЈНЕ ЗАМЕНИЦЕ Б*ројне заменице замењују бројеве. Оне гласе, кад се казује да је нечега онолиео на број, или да је нешто онолико но величини, колико је на број онога, или колико је по величини оно што је. близу: Првога лица : оволики, оволика, оволико. Другога лица: толики, толика, толико. Трећег лица: а. Познатог : онолики, онолика, онолико. б. Непознатог (упитна и савезна): колики, колика, колико. в. Неодређеног (без разликовања родова) кад је мање од пет: неколика, — е; кад је више од пет неколико. г. Одреченог : николико. д. Сложене (сјош једном замен.): васколик, сваколика, свеколико. Свакога лица : еав (вас), сва, све. Предмет Од евију додатака у реченици најважнијије онај, који казује на чему ее врши радња, коју прирок казује. Овај додатак може стајати само уз онај ирирок, којим се казује прелазна радња, и зове ее — иредмет. Примери. Ученик иише ироимс. — Мати плете чараие. — Слуга сече дрва. — Орач оре њиву. — Онда иште суху дреновину. — Ја ћу тебе учити свему његову занату. — Да подерем танане кошуље. —- Немам хартије. — Нећеш имати хлеба. Мајке немам, а сестрице немам. Као предмет узимљу се и другн неки додаци, који казују најтешњу везу оне радње, која ее при- '

ЗИКА У I РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ 291 роком казује, са оним лицима или етварима, на којима се та радња врши. Примери. Ево теби три књиге стигоше. Спомени се и мене. Те с' играју игре евакојаке. —- Три пут си ме роиства опроетио. — Те се гора преодене листом. — Маше главом., а гакргуће зубма. — Бацићу се злаћеном јабуком. Радно и трпно етање Кад радња која се казује прироком, излази од подмета, онда је у реченици исказано радно стање. Примери. Учитељ говори, а ученици слушају. — Киша је ударила пљуском. — Кад иолазиш кући ? — Ја Ку ласно копље окренути. Кад подмет трпи ону радњу, која је казана прироком, и која од некога другог излази, онда је у реченици исказано трино стање. Примери. Курјак сав издриан од паса. — Он је иоштован од свога народа. Сви су му иутови отворени. — Ку&е не беху иограђене. — Науке морале су се нером аисати. — Задаци се иишу мастилом. Иреобраћање из радног стања у трпно и из трпног у радио 1 Кад се хоће да се реченица из радног стања преобрати у трпно стање, онда треба учинити да постане подмет оно, гато је било предмет, а оно што је било подмет да поетане додатак прироку с речју од. Прирок остаје оно што је и било, еамо се друкчије изговори. Примери. Позвао ме је мој друг да идем с њиме у поље. — Преобраћено биће: Позвин сам ја од мог друга да идем с њиме у поље. — Ако га ми каштигујемо за какву кривицу. Преобраћено биће: Ако он од нас буде каштигован за какву кривицу. Кад се пак хоће да се реченица из трнног стања преобрати у радно стање , онда ваља учинити да оно што је подмет, који трпи глаголску радњу, постане предмет, а оно што је с речју од чинило додатак прироку, а од чега у еамој етвари излази радња, постане подмет. Прирок ће остати оно што је и било, само ће ее мало друкчије изговорити. 1 Ово ми се чини да је сувишно за I рааред.