Prosvetni glasnik

293

с десне стране корена, јесу насгавци, којима је од корена остала основа, те добила нарочито значење, које та реч има, и вову се — наставци за основу. На пр. плет-шо, пред -шо, жив -от, жет-ак, до-пет-ак, у-жви-ак, о -греб -ак, ги >-вод -«н>, загриз -ак, ^/-дад -ак; пис -№-ти, на -пис -а-ти, плса-смо, пис -леи, пис -жо и т. д. Каткад у целој речи и нема ништа више осим -сам корен, н. пр. град, зуб, пад, гроб, трк, рез, трес, тег, дуб, луг, вез, рад, бол, Вог, зоб, скок, ход, брег, слез, хлеб, дах, брк, врх, срп, Срб итд. Основе од корена и од основа Највише је основа у језику, које су постале од корена и од готових основа разним насгавцима, којииа осноне добдјају разна значења. Од једног корена може да постане више основа с разним значењима, али су опет значења њихова сродна и блиска. На пр. зуб, зуб-иЛ, зуб -ат, зубац, зуб -оња; град, град-ад/ц град -аг^, градиште, град -мш, град -ски; губ-ав -а^, крадљив -а^, по-бра-т-им -ство. Сложене реми Дешава се да се основа и корен, или две основе, или две потпуно готове речи саставе уједно , те тако постане ]вдна нова реч. Таке речи у језику зову се — сложене речи. На пр. про-пис, рукопис, ватро-мет, вино-бер , драго-љуб , диво-коза, младо-жења, доњо-селац, мило-крван, без-главан, Под-горац, раз-мирица, раз-бити, про-горети, дуван-кеса, пали-кућа и т. д. Год унменнца Именице, које именују чељад и животиње, показују обично и ког је рода оно, што оне именују. На цр. човек је рода мушког, а жена рода женског; голуб, лав, иетао рода су мушког, а голубица, лавица, кокошка рода су женског. Именице, које не показују иог је рода оно што оне именују, каже се да су рода с едњег. На пр. дете (не кгше се да ли је мушко, да ли женско), ниле, јагње, ждребе, маче и т. д. Према овим именицама које именују што живо, добиле су разликовање ао роду и оне именице, које не именују ништа живо , и код којих се о истинском роду и не може говорити. Тако се каже

да су именице град, дувар, камен, месоц рода мушког; градина, кућа, вода, зе.мл.а - рода женског; копље иеро, небо, сунце — именице средњег рода. Ниједна именица од једне исте оенове не може се рећи у сва три рода, него само у једноме ма коме од њих. Род у придева, бројева и :ш1< ница а. Уиридева. —- Како придеви схоје уз именице и или описују оно што се именује именицама, или казују чему иринада оно што се именује именицама, и како према томе један нридев мора стајати час уз именицу рода муптког, час уз именицу рода женског, час уз именицу рода средњег, то свакп придев мора имати облике за сва три рода, јер он мора да се у роду слаже с именицом, уз коју стојл. На пр. шареч (цвет), шарена (хаљина), шарено (јаје); оаштински (друм) , оиштинска (кућа), оиштинско (поље). б. 3' бројева. — Прости бројеви кааујући колико је на број онога што се именује именицама, требало би да имају као и придеви облике за сва три рода. Али у њих само број једап има облике за сва три рода, те се каже: један, једна, једно; бројеви: Д !;а, оба, обадва говоре се у мушком и женском роду: два, две; оба, обе; обадва, обадве. Бројеви три и четири говоре се за све родове на један начин. Остали прости бројеви никако се и не мењају, те се ни према родовима не могу говорити различпо. Збирни бројеви уједнини су свакад рода средњег, а у множини говоре се као и придеви за сва три рода различно. На пр. двоје, троје, неторо; двоји, двоје, двоја, — троји, троје, троја и т. д. Редни бројеви као и придеви имају облике за сва три рода. На пр. први, прва, нрво; трећи, трећа, треће, и т. д. в. У заменица. — Како заменице, замењујући именице сваког рода, придеве и бројеве, који се већ и говоре различно нрема три рода, то и оне морају пмати облике за сва три рода. На нр. он, она, оно; наш, наша, наше; тај, та, то; оволики, оволика, оволико и т. д. уКив. Ј1. ј^ими-к.,