Prosvetni glasnik

322

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

просиетног савета

онда је сигурно , да и лекције на другом дијалекту напиоане, а не на оном са којим се они служе, теже изучавају ; најзад јужни дијалект излишан је у ^чебницама још и за то, што се зна да се скоро ни један крај краљевине не служи њиме. 2. На првој страни стоји наслов : Постање света, а овамо се у првом правилу тога наслова излаже наука о Богу, дакле такав је наслов требао да буде. Но осим тога и оно неколико речи о Богу, мало је да би ученици гимназија могли из њих добити прави иојам о Богу. У другом правилу нејасно је речено о оној моНи коју је Бог дао сазданим тварима а особито, што није казано и за што је, за какву је цељ та моћ дата тварима. 3. У одељку под насловом » Стање арвих људи^ требало је јасно казати , I. какво је било то стлње, 2. где је био рај , 3. да је човек био дужан да се своме творцу у свему иокорава н да 1а потнуно слуша и 4. шта је човек добио од Бога за могућност и олакшицу испуњавања те дужности. 4. Кад је овај учебник за ученике гимназија, онда и у одељку : иГријех, смрт и обећавање избављења« требало је казати : због чега је један од анђела от пао од Бога, и је ли још ко с њиме отш<о. За ти.м не би било сувишно, да се каже, за што је зли дух најпре преварио Еву а не Адама. 0 последицама греха овде је врло мало речено а нужно је да се каже више 1. за то, што је овде право место за објасњење последица греха, 2. за то , што на другом месту и у другим учебницима старијих разреда неће бити такве згодне прилике, и 3. за то, што се ученицима гимна зија већ може и мало опширније о овим стварима причати, а о томе сам се ја и лично уверио -• али, разуме се све да буде као причање а не као излагање догматичних теорија. Исто тако и онај други део : »Црквена историја новога завета« није без мана и недостатака јер би се много шта могло рећи краће а јасније , а друга опет места требало би да су опширнија. Но будући и задаћа реФерата није да радикално поправи неки учебник или какву другу књигу, већ да са по неколико примера покаже врлине или мане књиге, што је овде већ учињено, то и ја нећу претресати све одељке овога дела, почем се и из наведенога види, да и овај учебник не би требало без прераде прештампавати. 5. Априла 1882. г. Београд. ј^ИНЂЕтЛ јФиР .М.ИтЛИЈАН, СУЛЛЕВАТ БОГОСЛОВИЈЕ.« Гдавни Просветни Оавет усвајајући у свему мишљење реФерената одлучио је : да се «Већа црквена

историја« не може препоручити за прештампавање о државном трошку, а за школску потребу. РеФерентима да се изда по 24 динара награде свакоме. VIII Бгрислав ТодоровиК прочитао је свој реФерат о »Физици Дамјана Павловића«-: „Главнош Просветном Савету Одређен сам да оценим »Физику за мање гимназијске школе, и за сваког пријатеља природних наука. Написао Дамјан Павловић." У овом послу узео сам двојаку задађу : 1. да докажем како ова Физика не одговара потребама школским, и да се не да допунити изменама и допунама тако, како би подмирила школску потребу ; 2. да изнесем мњење, како би ваљало написати Физику за наше школе. Ова књига није удесна за школу, јер има ове погрешке: 1. у овој књизи није све, што би требало да у н.у уђе. Тако овде нема многих тачака , које су ушле у програм ове године, и које ће морати ући и у стални програм. Но ово би се могло још и додати, па да буде књига потпуна према програму. 2. У овом делу има и залишног причања, које би могло ући у какву читанку, или може наставник испричати на часу, ако му и за ово претиче времена, али није му никако места у кратком учебнику, у којем треба да је изложено само оно што се мора у школи научити. На послетку ово би се могло и изоставити и тако би дело било као што треба. Тако је залишно причање како је Архимед пронашао његов познати закон; како је Франклин пронашао громобран и т. д. 3. Трећа је и иајвећа погрешка што ова књига није написана методички, погрешка која се не може исправити тако, иа да дело изађе у поправљеном издању. Јер методички написати Физику, значи написати сасвим друкчије, него што је то у овој књизи. Могло би се рећи, да треба овај материјал методички прерадити. па да буде поправљено издање. Али материјал у овој књизи, наука, која је овде исказана, није својина ни једног писца, па ни научника, она је својина подједнако свакога човека, који је зна и њоме се бави. У изради научне књиге, а нарочито школске сва је заслуга пишчева у томе, да подеси начин писања, распоређај материје, да удеси тако, како ће га најлакше разумети онај, за кога пише. Нема проналаска при писању оваквих књига, већ само труд зналца неке науке. Нити би могли ући нови проналасци, који својом важношћу нису стекли право, да буду у оваквој књизи. Да ова књига није методички написана,