Prosvetni glasnik

320

улази и у то да се објасни, како су постали пре биљождери но месождери, а »како се човек храни бил>ем и месом, зато је он постао тек онда, кад је на земљи било биља и животиња — дакле најпосле. Да је човек створен пре, морао би умрети од глади, јер не би имао шта јести." Даље гшсац ирича о постању човека, како је »прво било само један човек и жена«, па пита се »како им је било име?« Још се упушта да казује какви су били ирви људи и ево шта вели о томе : »Каки су били први људи, то се управо не зна ; али се ипак може толико знати, да нису могли бити и бели и црни, и велики и мали, и слаби и јаки, и мудри и незналице.« Помиње за тим разлике које данас постоје међу људима и казује, да су се људи временом променили. Људи су се по г писцу променили због климе, с тога сада има пет сојева људи : белих, црних, жутих, црвених и мрко-жутих. Основа све просвете, вели писац, иочиње отуда што је благи Бог, кад је створио човека, дао му још и бесмртну душу, дао му је ум, да себи може ичу« мети оно што му треба. Усљед те особине људи су изумели све ствари и то полако. У почетку је све несавршено. И да није несавршеног почетка, не би било ни потпуног свршетка. Да није било најпре наслона и земуница не би сад било лепих кућа и палата, да није било опанака од дрвета, не би данас било лагираних ципела и вунених чарапа. Иочетак просвете деФинише се овако: »Почетак изумевања најнужнијих ствари, беше иочетак просвете.« Постање државе тумачи се на овај начин : »Док су људи ловили животиње, живела је готово свака породица за се; кад су почели животиње припитомљавати живело је неколико породица заједно; кад су пак почели обрађивати земљу, тада су више иородица, које су говориле једним језиком, живеле у друштву. Ова друштва увећавала су се мало по мало, и тако су постале прве државе.« У раду првих људи објашњава писац постање трговине и морепловства, астрономије, геометрије, рачуна и т. д. Као завршетак овог одељка даје дефиницију историје света у овоме : »како су људи напредовали, те дошли до данашњих знања, наука и вештина, показаће нам наука која са зове » Историја свега.« Све народе дели гшсац на двоје : на старе и нове, а по томе дели и историју света на стару, која описује старе народе и нову, која нам казује нове народе и државе. Тиме се завршује увод у историју света. Старе народе почиње писац са Вавилонцима који су створили прву државу на свету. За гим ређа као старе народе : Израиљце, Феничане, Мисирце и Персијанце. Евроаске народе почиње с Грцима. Из грчкога доба помиње и описује Солона, Милцијада, Темисто-

кла, Иерикла и Сократа. За тим говори о Александру Великом на три стране и ирелази на Римљане. Из римског доба номиње постање Рима и конзулство, а од личности: Муција Сцевола, Ханибала, браћу Грахе, Јулија 'Кесара, Августа и Нерона. Као прелазак између старих и јевропских парода с једне и нових народа с друге сгране иставља писац хришћанство, сматрајући рођење Христово као најважнији догађај у историји светској. Сву хришћанску науку ставио је писац на 3 1 г стране, па прелази за тим на Нове народе. На првом месту помиње Словене, које дели на источне (Русе), јужне (Србе, Бугаре, Хрвате и Словенце) и западне (Чехе, Пољаке, Моравце, Словаке и Лужичке Србе). Државни жпвот Словена почиње од Самослава па прелази на Чехе, где помиње Хуса и Хуоитски рат; даље Пољаке, Хрвате, Русе, Србе и Бугаре. На другом месту долазе Ђерманци (Немци). За тим Арапи и Мухамед, после крсташки ратови и откриће Америке, иза чега долази нарочити одељак под насловом »Открића XV века а то су : прављење хартије од крпа, штампа и барут.« РеФормација н Мартин Лутер обрађени су на 6 страна, после тога долази тријестогодишњи рат, па Француска револуција на 8 страна. Даље проиаласци: параброда, жељезнице и телеграма, за тим сликарство. Дело своје завршује гшсац са уједињењем Ђерманије и Италије и засебном главом о Ђерманији. Ја сам у кратко изложио сав распоред »Историје евета.« На први поглед види се да нема иикаква стална илана по коме је ово дело рађено. У иочетку вели се да се дели историја на нове и старе народе, а у самој ствари доцније налазимо другу поделу на: старе народе, европске народе и нове народе. Не држећи се сталног плана, иисац ређа само материјал и то с врло мало п>'жље. Само један пример: На стр. 63. говори се о Солону. Тај говор почиње се с овим : »У најстарије доба владали су у Атини, као и у осталим грчким државицама цареви, добри и рђави, каки су кад дошли. Атинци имађаху једну борбу са својим суседима Дорцима и пророчиште обећа, да ће она сграна иобедити, којој владалац ногине. С тога су се обе војске чувале да не убију непријател.ског владаоца и т. д. говори се о Кодру, о томе како је после њега настала општинска самоуправа, коју писац зове републиканска, говори се даље о архонтима, о сили племића и богаташа атинскпх, о нобуни народа, о позиву Дракона, да напише нов закон, о новој буни и тек иза тога долази Солон. Поред тога што у тој историји света нема никаква распореда, она је препуњена нојмовима и речима, која нису ни за већу школу а то ли за основну. Бар у оној множини, у оном реду, једва ће и ученик IV раз-