Prosvetni glasnik

К Р И Т И К А

407

1шш, саршпШг; сарјећаш са|нс1)аг, сарегег, сареге, сарјепз, сар1епс1и8 и т. д.« — Три велике погрешке начинио је г. писац у овом правилу. Прва му је погрешка то, што није навео свих дванаест глагола на го [разуме се 12 боз њихових СотроаИа), што не иду ио 4., већ по 3. коњугацнји. Друга му је погрешка то, што није напоменуо, да има три глагола (разуме се опет без СотрозМа) на гог, шго не иду по 4. већ по 3. коњугацији. А трећа му је погрешка то, што коњугација тих глагола на ш и на шг није тачно и јасно назначена. Ни у којој коњугацнји не греше ученици толико, колико у коњугацији ових глагола. Требало ју је с тога тачно назначити, од прилике' онако, као што читамо у Туромановој граматици § 1 01 ,2. или онако, као што се у Шинагловој књизи палази (стр. 135. I 56). Иајпосле врло би практично учинио г. писац, да је назначио неке глаголе — бар оие, којн долазе у примерима — на го, што не иду ни по 4. ни по 3. него по 1. коњугацији, као сгисш мучим, пиггУо јављам, вроНо лишавам заИо засићујем. I 26. Овим параграФОМ завршује г. писац своју кратку науку о правилним латинским облицима, и то правилом о врстама речи. Не увиђамо ту практичност, због које је г. писац у последњем параграфу свога граматпчког извода морао наново ређати врсте речи, кад их је изређао већ одмах у почетку своје књиге, у |-у 3. Па и оно, што је овде ново додано, непотпуно је. Тако стоји: »РгаорозШопоз, предлози, као: аћ од, сит са, сх из, ап1;е пред « А за што уз ађ није етављено п а, уз ех и е? Но место целог овог правила умесно а и практично би бнло, да је наведено

нравило о »извођењу времена.« Даље практичност би налагала, да је г. писац додао правило, како од адјектива постају адвербија заједно са њиховом компарацијом; јер како ће себи ученици растумачити она адвербија, која долазе у примерима, као ћепе (ј* 25), 1'асИс (§ 26), ГогШег (јЈ 31), ор1;1те (§ 42), 1игрш8 (ј! 50), сеЈегша (^ 53) ж.< На основу ових погрешака и недостатака, које смо нашли у овој чкраткој ттауци о правилним латинским облицима«, мислимо, да ће се сваки школскн човек, а и они, који се колико толико разумеју у латинском језику, уверити, да из ње могу најмање ученици првога разреда »популарпо и практички« учити облике латиискога језика На иослетку на речи г. писца, да се је »израђујући како облике, тако и примере послужио разним школским књигама признатих немачких стручњака« не можемо а да не изречомо евоје чуђење, што се није обазрео п на нашу домаћу граматику латинског језика, на граматику проФесора др. Ј. Туромана. То је, као што горе рекосмо, већ практичност налагала. Да је то учинио г. писац, не би у својој науци о латинским облпцима начннио ни једне од оних нобројених погрсшака, што смо их навели. Да је тако постугшо, опда би бар у неколико могао задовољити и оне »строге теоротичаре и систематичаре«, за које г, писац у предговору вели, да »им се неће свидити овај начич, да ученици најнижег разреда иоауларноС.) н ирактички учс латинске облике из извода.« (СБРШИЂЕ СЕ)

БЕ.ЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКР<ДАМА

I Учитељеке нлате у Француској

подељснс су на пет класа. Нлата је :

прве класс

од

2200

до

2600

динара,

друге »

1900

«

2100

»

треће »

1600

»

1800

»

четврте »

1200

<(

1500

»

пете »

»

1000

»

1200

»

Иривременим

учитељима плата износи

900

динара.

II Школе у Сибиру У западном делу Сибира било је 2 6 средњпх школа са 3800 ђака и 600 школа основних са. 1 4 000 ученика и 2200 .ученица. Тамошљи учптељи основних школа имају после 15-то-годишње службе право на пензију с пуном платом,

докле учитељи у европској Русији то право задобијају тек пошто навргае 25 година учитељске службе. III Грађанске школс у Ауетрији Грађанских школа било је 1880. годипе у Аустрији 287, и то: у Чешкој 1 3 4, Доњој Аустрији 55, у Моравској 37, Галнцији 21, Штајерској 10, Горњој Ауетрији 7, Шлезији 7, Далмацији 5, Приморју 4, Тиролској 2, и по једна у Корушкој, Крајини , Салцбургу, Форалбергу и Вуковини. IV Берлинске и елсашке средње школе У Берлину има 21 средња школа за мушку децу, и то: 1о гимназија са 686 8 ђака, 7 реалака с 5110 ђака и 4 трговачке школе с 1216 ученика. Трошкови се по-