Prosvetni glasnik

8АПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

493

Песме Давидове »што се на јутрењи и на вечерњи читају и певају« дошле су у словенски Буквар више ради цркве него ради њихове вредности по садржини. За тумачење су и тешке и незгодне. И код овога предмета ваља водити рачуна о вредкости онога, што се деци казује, а тако исто и о развитку дечијег ума. Све ове иесме Давидове од стр. 18. до стр. 48. треба избацити и заменити их леиим прпчама Христовим као што су: »о Блудном сину« »о Милостивом Самарјанину,« »о смерности« и т. д. које по својој вредности куд и камо превазилазе релиђиозну поезију цара Давида. Песме »што се у цркви певају« —од стр. 71. до стр. 8 5. треба сасвим изоставити и заменити их лепим и поучним изрекама Христовим, изрекама апостола и других писаца наше црквене књижевности. Само овакав материјал могли би ученици с љубављу учити и њиме се користити. У први део словенског Буквара, за почетнике, требало би узети само лепе и лаке изреке и штампатих и српским текстом. Прсма свему овоме мн смо мишљења, да словенски Буквар треба потпуно прерадитити, а за то не треба много ни времепа ни труда. Овакав какав је не вреди арештамаавати. ЧИТАНКЕ Читанка треба, без сваке сумње, да буде огледало детпње. Па коме су ступњу умнога развијћа деца, којој је читанка намењена, на томе ступњу треба да стоји стил, Форма и научпа садржина читаначких чланака. То је први психолошки нринцип, који треба да буде руковођа свакоме ко ради читанку. На друго место долази језик. Правилност, чпстоћа и лепота језика имају велиие вредности свуда и свагда али у читанкама за цело највише. Читапка је, осим тога што служи као средстао за учен.е механичког, естетичног и логичног читања, као нека жива граматика, ако би се тако могло рећи. Осим тога што је читанка жив пример за учење правилпог говорења, њоме се још потврђује п утврђује свз оио, што се у основној школи из наставе језика учи. Оео су два најглавнија иринципа без којих ни једна читанка не може бити добра. Уз њих још иде доста напомена, које се тичу величине, разноврспости и распореда чланака, али ми се овде не можемо у то упуштати. Прелазимо на поједине читанке. I Читанчица уз Вуквар Немамо шта много казати о овој читанчици. У начелу се може сматрати као добра, а у појединостима имало би се што поправити. Тако на прилику могли би се проширити описн овце, коња, козе и т.

д. Све домаће животиње познате су како варошкој тако и сеоској деци, и она су их могла посматрати, кад год су хтела, те с тога мало шири описи пе би били од штете. Приче о циганчету на. 28. и 29, страни ваља променити у неки други наслов, јер ваља водити о томе рачуна да има доста места, где и Цчгани посећавају нашу основну школу. И ако Цигани имају навику да краду, опет би њихову децу требало ноштедетн од поруге, којој се излажу пред целом школом, кад се ти чланчићи чптају. Ваља нам казати и то, да је у овој књижици врло много чланчића штампаних иетитом. Међу тим нема ни једног чланчића штампаног курзивом ма које врсте слова. Ову измену ваља при прештампавању извршити. После ове незнатне измене мишљења смо, да се »читанчица уз буквар« може за сада прештампати. II Прва читанка Ова читанка по Форми , садржини и разноврсности чланака може се рачунати као најбоља у нашој основној школи. Тнме наравно не велимо, да се не би имало баш ништа исправитп, допунити и изменити. Могао би бити згоднији распоред чланака, а могла би доћи и још која кратка песмица и т. д. Чланак »очарана јаја« на стр 36. и 37. у коме се говори о циганчету Гаги треба изменити из разлога које смо номенули говорећи о Читанчици уз Буквар. И у овој читанци могло би доћи више курзива. Но све ове наше примедбе незнатне су према доброти целине С тога смо мишљења, да-се ова читанка може прештампати. III Друга читанка Код ове читанке ограничавамо се на то, да кажемо оно што је најнужније, па да се види на каком виском ступн.у читаначке вреднооти стоји. Неколико примера за цело ће бити довољно па да се покаже како је ова читанка несувремена и како не одговара своме задатку. Неће бити згорега да напоменсмо да је ова читанка писана (а доцније по нешто дотеривана) још у оно време кад се мислило да у основној школи треба све, и да се може све изучпти. Према овој цељи удешаван је цео наставнн програ.м, а према томе је удсшавана и ова читанка. Збрка појмова о задатку основпе школе и о томе шта она може да уради, направила је збрку и у овој читанци. С тога је у н.у натрпато свашта без икаква реда, а у њој пема готово ништа што се слаже са главним начелима о писању читанака Да наведемо неколико примера: На првој страпи ове читанке има чланак под насловом: оБог творац.« У њему се на једном месту