Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСЕИХ НАДЗОРНИКА 0 ЏСИОВИИМ ШКОДАМА

козе ; у ботаници код кукуруза, шенице и још некодико познатијих домаћих биљака; у физици код росе, ма.где, обдака и кише; у иознавању човека онисују гдаву, труп и удове. И то је нраћено са хиљадама којекаквих питања, у којима се само време губи и отежава посао прегдедања шкоде. Овде ја говорим само о бољим шкодама, о шкодама пак, у којима се дају питааа као што су ова: Шта је ботаника ? У коју кдасу спада крушка ? Каквих органа има човек? . . . . о тим шкодама мислим да ми није нужно ни говорнти. У опште, у цедом овом раду нигде не провејава тежња да се од природних појава оде закону и узроку, иди да се н. пр. поређењем више биљака, животиња иди минерада дође до појма Феле , рода, пдемена и т. д., те да се тим очигдедним иутем дечија памет доведе до тога да увиди, да у природи има неког сталног реда и закона, као што учењем језика до те увиђавности додази. Овако, како се те науке данас у нашим основним шкодама уче, оне не само да нису пи од какве користи, него су и за наставу других предмета од рђавог утицаја. Многи учитељи само за то оставе многу децу неспремну у рачуну, читању и писању што имају да предају и оне ствари, којима ни сами нису бог зна како вични, док би за то време могди сдабију децу учити. Кад би се пак природне науке изоставиде, иди бар на боље школе ограничиле, онда би се могао програм из неких предмета проширити, н. пр. из рачуна, и много јача спрема деце тражити , него што се данас надази. Онда би се могде и читанке проширити и у њих више ствари из природних наука унети, нарочито из хигијене, па би се ти чланци могди са веома великом коришћу приликом читања тумачити. Онда и преглед шкода не би био тодико отежан, као што је сада отежаи, где се поред најобичнијих ствари, н. нр. ради описа домаћих животиња, по читави сахати проведу, да би се могао успех шкоде оценити. Ова измена наставног пдана наших основних школа држим да не би била никаква проба, никаква новост у свету, него увођење онога што и на другим неким местима напреднија света има, с којима ми у погдеду наставничког особља ни на бдизу нисмо равни. Ова измена, држим, не би значила, ни назадак, већ добро израчунато расподагање својом снагом и својим средствима. Друго, на што би се у основним нашим шкодама морало више пажње обраћати , то је геограФска настава. Предмет овај почиње у П-гом разреду са иознавањем домовине и света, а продужује се у Ш-ћем разреду са земљописом Србије и Балканског полуострва. Мени се чини да је програм познавања домовине и света доста ошпиран и сувише претрпан ства-

| рима, које су већином у читанкама изложене и којима ј и јесте тамо место. Тако ту се н. пр. говори о грађењу кућа, о дивадама, њивама, о роси, киши, магди и т. д. Све ове ствари могле би, по мом мишљењу, одавде изостати , па овде да остане само оно , што сдужи очигледној географској настави. Ту би н. пр. имало да се говори о странама света, о брдима, равницама, рекама и т. д. и о томе како се то све на хартији бележи. Но што је за очигледну геограФску наставу најгдавније, ту би имало да се почне макар са приближним премеравањем шкодске авдије, школске баште и т. д. и да се то у смањеном размеру на хартију пренесе. Овим би путем деца на брзо упознада вредност мале и научида да се њоме ваљано користе. Овака вежбања могла. би се продужити повише времена, док се деца не би научила да све нојединости па карти схвате и разумеју, па онда им и саму карту дати и да је прецртавају. Овај би посао прецртавања ваљадо продужити у Ш-ћем и IV разреду, те би се тако постигло да знање земљописа постане дечија права својина. На онај пак начин, на који се та наука данас у нашим основним шкодама предаје, геограФска настава своди се на истраживање записаних округа, вароши, седа. река и брда на карти, а такво геограФско знање не може ником ни од какве користи бити. Говорећи о земљопису не могу пропустити да не споменем да би било иреко потребно, да се за основне шкоде изради иди преведе каква удесна карта Бадканског полуострва, јер такве карте, у колико ми је познато, за сад у основним шкодама нема, те због тога нредавање Балканског полуострва иде доста тешко и много посла задаје. На послетку држао сам за нужно да сноменем да би бидо крајње време да се у наше основне шкоде уведе цртање, бар у оне школе , где за тај посао спремних наставника има, нарочито у варошке школе у којима иначе треба да су најбољи наставници. бар у етаријнм разредима тих школа. Све друго , што бих имао споменути о настави и раду наших основних шкода, више се тиче нојединих наставника , него ди цедокупне наставе, и за то сам те напомене учинио у другом иоднетом извештају, у којем је рад и напредак појединих школа обележен. Још ми на свршетку остаје да кажем некодико речи о вођењу администрације у нашим основним шкодама. У свима школама, где сам био, води се администрација доста уредно, једино дневник радова у мало се шкода води, па и то где се води, ретко где да се из дневника може разговетно видети, шта је ког дана рађено. У дневнику се н. нр. помиње да је говорено о ирироди , али шта ? 0 томе ни спомена нема. У оним школама, где се дневник не води, нитао сам за узрок тога, па ми обично одговарају да немају вре-