Prosvetni glasnik

716

СРЕДЊЕ ШКОДЕ У ФРАНЦУСКОЈ

Од тог времена па до год 1620. прашки уни- нееретне битке на ]>елој Гори. верзитет је управљао свима нижим шкодама, гим- I Даљу судбину и васкрснуће чешких в. школа назијама, као што смо то наведи у чданку о гим- донећемо у чланку који иде. назијама, док не наступи грозна реакција после Др. ј. ј З а^лента.

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У ФРАНЦУСК0Ј

Средн,е шкоде у Француској деде се на дицеје (1усеез паИоиаих) и кодегије (соПедев сошшипаих и.1 и шитсјраих). Лицеји су државни, а колегије су цриватнн заводи. Између дицеја и кодегија нема никакве раздике у уређењу и настави. Само код неких кодегија нема свију разреда, чега код дицеја не може бити. Од 252 колегије Француске 65 немају старијих разреда, и равнају се нашим нижим гимназијама, а 45 немају по један иди два старија разреда ; 142 не раздикују се ни чим од дицеја. С тога је нужно нознати дицеје Француске, на да се нознају све средње шкоде У Француској. Значајно је, да се у посдедње време смањио број нриватних средњих завода (кодегија), које свештеници издржавају, а нанротив увећао се број завода, који живе трошком духовништва и других корнорација. Од 1854. до 1876. год. ирвих је бидо мање 331, а.других је бидо више 53. Од 309 средњих школа, 1876. год. бидо је 27 на трошку језуита, 22 на трошку мариста а 40 — других конгрегација. Усдед тога је хтео Жил Фери, б. министар просвете, законом новим да сузбије клерикализам у настави, али је сенат одбио предлог његов о томе. Сви Француски средњи заводи носе тип лицеја, у коме је : 1) потпун класични течај, налик на нашу гимназију, с великим обимом ФилосоФИЈе, — ову ученик свршује с*иснитима аа први научни степен — бакалавра књижевности или наука басћеИег е8-1еШ'еб и ћасћеИег ев-заенсе); 2) засебни разреди за математику, ради сиреме ученика за стунање у више специјадне нросветне заводе иди ради степена бакалавра Физичко -математичких и природних наука; и 3) засебни разреди за сиецијално реално образовање, које се код нас по реалкама добија (с1а88е8 (1 'еп8е1 §пешеп1 8есопс1а1ге 8рес1а1е (1ан8 1ев 1усее8). Готово по свима дицејима има интерната, у којима је каткад 1000 и више ученика. 1) У пуном кдасичном курсу има 10 разреда : а) три елементарна нредуготовна. 8. и 7. разред (<Иу181оп е1ешеп1ајге); б) три разреда граматике ((1т8Јоп <1е §гатта1ге), — 6., 5. и 4. разред, и в) четири виша разреда (<1тзшц 81репеиге или с1а88е8 (ГћитанИез),

3. и 2. реторички разред и фидософски разред. Ученици, који сврше ову гимназију, потпуно су снремни за испит ради степена бакалавра књижевностп иди наука. 2) Засебни математични разреди заведени су како ради спреме за степен бакадавра наука, тако и нарочито ради спреме за ступање у виши који стручан завод, где се тражи знање математике н природних наука. За математичне разреде не тражи се, да ученик сврши свих 10 разреда класичног курса, ади бива да и носле свршеннх свих 10 разреда црелазе ученици у математичне разреде. У тим математичним разредима. има нредуготовни курс за оне, који не сврше свпх 10 разр. гимназије кдаснчне. Из тога курса предази се у разред едементарног курса математике, који се дели на три нараледна одсека и у којима се ученици спремају иди за степен бакалавра наука, или за Сен-Сирску војну шкоду или за шумарску шкоду. На послетку, носле свршеног једног одсека едементарног курса математике, може се нрећи у специјадни разред математике, који се делн на два одсека, — у једном се ученици спремају за поднтехничку иди вишу нормадну школу, а у другом за централну школу. 3) Засебни разредн за стручно реално образовање сасвим су одвојени од општих кдасичких-гимназијских разреда. Курс траје 5 година. и према томе има 5 разреда. По негде има и 6 разреда ради спреме за ступање у централну школу иештина н мануФактуре и у више трговачке шкоде. Уређење лицеја и предавачи Главни је управљач дицеја рготјзенг (директор). Помоћник му је сепзеиг (иншнектор), коме по лнцејима, где има много ученика, помаже надзорник (бигтеШап! §еиега1). Економ се брине за набављање провпзије п свега што заводу треба. Економ пма помоћника свога ( сојпшв <Гесопоша1), рачуновођу. Оснм тих лица у заводу имаде вероучитеља — католичких, протестанских и јеврејских — и предавача разредних и за предмете, (разредни су у нижим курсовима). Дпректори се не жаде, да не могу савдадати посао у заводу; али и цису оптерећени мнопггвом, извештаја,