Prosvetni glasnik

720

ПРЕМЕЖТАЈИ ИАСТАВНИКА ОСНОВНИХ ШКОДА У ПОЧЕТКУ 1882.-83. шк. год.

бодни нред старнјима, али врло учтиви. ПроФесори су према њима љубазни. За нозивање у разред не употребљава се звонце, него добош. Ово је нужно због многих делова завода и раштрканости поједпних разреда. У осталом добош се употребљава само у јутру и по иодне нред нрве часове, који трају но 2 сата. Распоред часова прави директор, а ректор утврђује. С тога нису но свима лицејима једнаки раснореди. Учениди махом тачно носећују школу. Но неке предмете слушају комбинована два три и више раззреда, — нарочито тамо где се предаје зрелијим учен И1 1,има Факу лтетски. Авлије су лицејске врло згодне за шетњу ученика. У где којим лицејима има галерија за шетњу, кад је рђаво време. Писмених радова има највише у лицеју. Ученици су ван часова школских највише заузети тим нослом. Поред тога и лекције се задају тако, да ученицима не остаје времена ученицима за нерад. Врој ученика 1. Јануара 1877. год. било је у свима средњим школама Француским: у лицејима . . 40 995 (од њих је у ннтернату 20 920). „ колегијама . 38 236 ( , „ , „ 15 552). , слоб. заводима 74 093 („ „ , . 45 990). свега 153^ 324. Осим ових било је ванредних 3972 ученика. Буџет лицеја и колегија 1876. год. у свима (81) лицејима били су ови приходи: фран. сант. Од улагања нансионера плаћајућих 13 148 157 47 „ школарине екстернатских учен. 2 655 578 42 „ државног благодејања ... 1 019 676 25 , стипендија департаменских, друштвених и приватних лица . 646 556 90 , државне касе на трошкове лицеја 3 913 951 92

Помоћ од департамената и друштава 283 494 37 Приход од облигација ... 17 996 80 Разни приходи од издавања квартира, земље и т. д 725 768 25 Од улога ученика за необавезне предмете, забаве и т. д. . . 1 667 686 81 свега 24 028 867 19 Ученици не нлаћају подједнако у свима лицејима ; негде се нлаћа више, а негде мање. У нариским лириским лицејима нлаћа се највише — до 1000 <г>р. Расходи су били следећи: Фран. сант. На плату особља 11477 627 36 , пансионе 9 403169 16 „ грађевинске нотребе . . . . 1 176 662 89 „ намештај, на вештине и забаве 1 301 924 99 свега 23 359 384 40 Приход је дакле био већи од расхода, Приватне средње школе По млађим разредима ових школа увек готово има внше ученика, него но лицејима. И ове су школе уређене као и лицеји и стоје под надзором државне власти, као и лицеји. Надзор средвих школа За надзор над средњим школама у Француској има 12 генералних и 99 окружних инншектора. Ови последњи живе по варошима где су лицеји и често посећују она места у околини, где има колегија. Не гледећи на такав надзор, Француско министарство просвете предложио је већи број надзорника. Осим ових надзорника, имаде окружних и департаменских просветних савета, који имају велика административна права и који воде надзор над школама.

Ученици излазе с добрим знањем из ових школа, нарочито са знањем латинског и Француског језика. Они слободно пишу задатке на тим језицима.

НРЕМЕШТАЛИ НАСТАВНИКА ОСНОВНИХ 1НКОЛА у почетку 1882—83. школске године Расписом г. министра просвете и црквених послова изреком две школе, у које се желе преместити, и да од 14. Маја о. г. позвати су сви наставници основних изложе у молбеници главније и праве побуде тражена школа, који желе да се преместе из једне школе у премештаја. другу, да најдаље до 10. Јула поднесу министру про- Овај распис изазвао је, те су тражили премештај рвете нарочиту молбеницу о премештају, назначивши и неки наставници који то иначе не би чинили. То