Prosvetni glasnik

918

НОВА МЕТЕОРОЛОГША И ПРЕДСКАЗНВЛЊЕ ВРЕМЕНА

по површју удазе у вихар увек кад каква год ометња умањи брзину вихара; ушавши унутра те се етрује пењу горе;и кад се на вис иснну, оне се разлију на крајеве вихара. На иослетку Колдинг доказује. да обале ваздушних струја које круже међу екватором и нолима имају истина све услове потребне за вихарна кретања, али да се само на њиховој левој страни могу лако развити силни внхари, који се сви обрћу сунцу на супрот, а на десној страни да се могу такође развити влхарна кретања, али да се она крећу нутем сунчаним и да никад не могу постати ни с.1лна пи опасна. У свему је овоме реч о полукугли северној, јер на нолукугли јужној бива све овоме противно. Механичка теорија о тонлоти, на коју су се такође сви у последњој линији обраћали, одговорила је свакоме мо жељи, као оракул. Првоме који се њој обратио, она је одговорила, да би се ваздух, потиснут озго на ниже загрејао већ стискањем. и да по томе у вихарном кретању озго на ниже не би могло бити кише. Другоме је казала да би се топлота стискања утрошила иснарењем у облачке, који су пуни воде и ледених иглица, који се снуштају на ниже заједно са струјом на ниже, која би, ио том, сишла на земљу пуна влаге и охлађена. Из тога се види колико вреде ови одговори са два оштрица. Још се кушало, да ли не би могла термодинамика показати извор силне моћи коју показује бура, и која се у толико мора обнављати у колико се трењем и отпором оног ваздуха кроз који продире, губи ? (Јтраховити вихар од 10 октобра 1780., који се раширио вр\ Антила и све до севера Атлантика преврнуо је на стотину лађа, искидаоје коралне епрудове са дна морскога, обарао и разоравао најјача здања, и на неколико острва ништа није читаво нити неиреврнуто оетавио, ни дрвеће ни куће. У Овегој Луцнји шест хиљада људи пропадоше иод развалинама, на Мартинику је било више од девет хиљада жртава. Бура од 1844, која је названа но острву Куби, кубанском буром, преврнулаје или порушила седамдесет лађа, и у еамој Хавани кроз неколико сати начинилаје штете која је ироцењена на 20 милиона динара. Али све те разорне штете нису ништа спрам грдне

механичке снаге коју представља и којом расиолаже ветар што је у вихару, бацајући на страну јоште и сву ону снагу која се гроши на подизање грдних мореких талаеа Г1о РедФИлду кубанска бура захватала је простор од 300 миља. Узимљући у рачун еамо цилиндар од 820 километара ширине и 100 метара висине и да ее од ветра само но мало на страну губило кад се еавиЈао у вихар и вртлог његовом брзином од 40 метара у секунду (144 километра за сат), Реј је израчунао да се за иет сати ваздушна маса тога огромнога цилиндра потпуно измени. Пет стотина милиона килограма ваздуха што требају за огромну илућу таке једне олује представљају једну снагу од 500 милиона парних коња кад би три дана радили, што ће рећи барем петнаест цута све оно што у исто време могу израднти еви ветрени млинови, воденице, нарне машлне, локомотиве, људи и животиње свега евета. Где је, дакле, снага иокретница тога огроннога рада ? Њу Раје налази у кигаи која прати вихаре. Узимајући ередњу ци®ру онога што се зна о гдекојим нлјбоље проучении бурама он изводи да у цростору од 250 километара иадне 200 милиона килограма воде за један секунд. Падајући са висине од 800 метара, ова би тежина цредстављала иокретну снагу од 800 мидиона коња; али густина водене паре која чини тај пљусак, дреши 120 милијарди једнница тоилоте, која чини мечаничку вредност од 660 милијарди коња. То је вигае него хиљаду пута онолико колико треба дисању вихара. Тежина царе коју тера ветар, угонећи је у вихарни покрет л која ее уздизањем на више хлади, неће битн мања од 6 до 7 милијарди килограма: међу тим и топлота њене сабијеносги представља још барем четрдесет цута захтевани иоеао. Овим се види да није недоетатак у живој снази која може хранити снагу буре; али што је опет остало у тами, то је цитање о начину којим се ова богага ризница механичке енаге уцотребљава на посао, којим се она доводи у обрт, којом носи и цреврће оно што на путу нађе. У вихарима енага обртања може да достигне 100 метара за еекунад. Да би се објаениле ове силне брзине, ваља се увек вратити на велике