Prosvetni glasnik

ДЕЧИЈА ЗАВАВИШТА И ДЕЧИЈЕ ИГРЕ

923

стварима и да се упуте како ће се служити њима а за тим се и иде у дечијим забавиштима. Олужећи се стварима разним, дечија памет сазрева упоредо са срцем, јер се и једно и друго развија оним што је добро и депо. Као што дете само изјављује друге нагоне своје душе, тако и нагон за знањем исказује се особитим начином ; но то не значи да он иде обашка за се, него напоредо с осталима. Свима нам је знано, како дете често заииткује : Шта је то ? Одакде је то ? На шта је ? Од чега је ? и т д. Еад дете овако пита, да ли пита за шта друго или само за истинске ствари у свету, које су око њега '!■ На сваки начин само за ово последње, јер дете још нема никаквих мисли, појмова идр. Ва то се за наставни материјал за детиње доба имају изабрати снмо истинске ствари у свзту. Вато нећемо да чујемо ни за књиге, ни за нразне речи, ни за онаку наставу каква се даје у шкоди. По неким забавиштима заводе се тако зване „игре за вежбање разума" или„ игреза учење," и њима ее деца припремају за читање, писање, за историју, земљопис и т. д. ; али то све није згодно за децу. Еад се мадо боље загледа у те „игре," у њима је све једно те једно, а тиме се продуктивна снага детиња окива, место да јој се оставља поље за развијање. Међу тим све оно чим се деца занимају у дечијим забавиштима иде на развитак продуктивне снаге. Сваким материјалом, који се тамо употреби, то се изазивље. Тамо нема ничега чиме се дечија радња не би изазивада да производи и ствара нове обдике. Бидо да деца зидају што, било да прутиће едажу, било „дустрице" да плету, бидо да се иловачом занимају, било да исецају иди цртају што, свуда ее види како она сама нешто раде и производе. Што ту има за радњу разума, то јепре свега то : да се деца упознаду е материјалом и његовим особинама, и то поглавито тим путем што ће учити како се тај материјал употребљује. Разуме се по себи да се понешто од тога мора гледати да се поетигне и речима, јер ее не може све на опит оставити.. Но и то мало поуке, што се ту казује, везује ее уза сам предмет који се израђује, а иикад се

нигата не ради без предмета И ту се пре свега обраћа пажња да ее одговори на питање : шта је то? како је то ?. и откуда је го1 Н. пр. свакад кад се деци да који нов предмет да се њиме занимају, наставница-чуварица, показујући сам предмет, управља на сву децу ова питања : „Шта је ово ?" Тиме хоће да сврне дечију лажњу пре свега на сам нредмет о коме је рада да и.ч што поучи. Јер дете треба да се навикне, да се не елужи ничим докде се из бдиже с тиме не упозна ; иначе се неће никад изазвати у деце радозналост да што сазнаду као гато треба на самој етвари. Ако се ово татање односи н. пр. на коцку, која се у дечијим забавиштима тако много употребљава, и кад деца на постављено питање одговоре :. „то је коцка.," онда се одмах ставља друго иитање :„ од чега је коцка ?" Еад деца одговоре да је „коцка од дрвета," онда се питају : „откуда нам дрво ?" Еад се тако пређе материјал овог или оног предмета, онда долази на ред његов обдик, или питање : како је то ? Почем деца сваки пут држе у рукама предмет о коме имају да се поуче, то им је врло лако одржати иажњу те да иепитају гато више оеобина оног предмета који је пред њима. Без икакве муке деца утубе шта су површине, шта су ивице, које су ћошкови, јер све то она сама претима показују и на тај начин упознају ее с обдиком саме сгвари. (Уз то ее броје површине, ивице, и т. д.) По ееби се разуме да се ева ова питања не предазе од једном на једном предавању, него се, према развитку дечијем, раепоређују на више лекција. Овако се имају деца поучити и о свима другим особинама оних кредмета који еу им одређени за забаву и занимање, а при том нарочиту пажњу треба обратити на оно што се тиче боје, тежине и величине ствари. Поедедње нитање, које се још има раеветлети деци, гласи: Еа шта је шта ? На ово питање треба евако дете само да одговори, а то му неће бити ни мало тешко, јер оно радећи с предметом види и само на гатаје који. Дете треба само да ради, 116'