Prosvetni glasnik

933

рода, јер то је само замишљен, апстрактан дојам, то је само представа, која нам у уму представља или замењује само лице иди саму ствар, она је само име те оно не може бити ни мушког ни женског рода. А кад мн и поред тога кажемо ижница човек јесте рода мушког, именииа жена јесте рода женског, онда ми разумевамо не да је мушког рода имсница човек, него да је мушког рода онај створ, који се зове човек. Кад кажемо да јеименица девојка рода женског, онда ми не разумемо да је рода женског именица девојка, него да је рода женског оно лице, које сезове девојка. Из појмова муж и жена постали су и нојмови мушки и женски род овако: муж — бжб = муж ск — и = муж — к — и = мушки ; жена — бскђ = жена — вск — \\ = жен — г.ск — и = женски. Кад се нзговори именица, која је диме^каквом живом створу, па се њоме означи и род тога створа, онда Ке именица бити или мушког, или женског рода. А кад се изговори именица, која је име опет каквом живом створу, али се њоме не означи у исто време и ког је рода тај створ, онда ће та именица у граматици бити средпег рода. Средњег рода зове се за то што ће лице или животиња, којој је та именица име, битиу^истини или мушког или ;1женског рода, а пошто се то именицом не каже, онда је она као у, среднни између мушког и женсаог рода. На нр. д ете зкдребе, јагње, пиле, говече, маче и т. д. Прави род дакле имају само живе ствари, па се нрема роду ствари и именице, које су им имени, деле на именице рода мушког и именице рода женског. Шртве пак ствари и које је створила* нрирода, и које је начпнио човек од материје, која се налази у нрироди, не могу имати рода. Камен, грм, буква, вода, трава, земља, дувар, табла, иећ и т. д. не могу имати род, као што га имају човек, жена, во, крава, ован, овца, и т. д. Али у граматици и оне именице, које су имена таким стварима безрода, опет морају да се поделе по роду на именице мушког, женског и средњег рода. Која ће именица од оних, које су имена стварима без рода, битн рода мушког, која лн ће бити рода женског, која ли рода средњег, одлучује се по њиховој сличности по облику с оним именицама, које су имена стварима с родом, одлучује се по ономе што је у њих заједничко и једнолико. Тако, кад се каже : човек, знамо да је то именица мушког рода, јер је лице, коме је она име, рода мушког. За именицу жена знамо да је рода женског, јер је рода женског лице, коме је она име. Реч дете средњег је рода за то што је та именица име лицу, а не казује се ког је рода то лице. Када пак кажемо : дувар , знамо да је то именица, која је име ствари, која нема рода. Ну нама је потребно да и њу уврстимо у који год од

она три рода. Да бисмо могли то урадити, ми тражимо с којом ће се од оне три речи, код којих нам род није сумњив, она слагати у свима облнцима, на је онда стављамо у род оне, с којом се слаже у облицима. Дувар неће се слагати са жена, дакле није рода женског ; неће се слагати са дете, дакле није ни средњег рода, а слагаће се са човек, дакле и дувар је мушког рода. Именица табла пеће се слагати са човек ни са дете, а хоће са жена, према чему је табла именица женског рода. Именица буре неће се опет слагати са човек ни са жена, него ће се слагати са дете и нрема томе је рода средњег. 2. Придеви. — Кад су се појавили људи на свету, видели су око себе многе ствари, видели су земљу, видели су у земљи и на земљи камење, видели на површини њеној воде, разно дрвље и остало биље и разне животиње. Они су тим предметима дали имена ц тако су постале речи, што се зову — именице. Ну они су одмах опазили да све те ствари нису једнаке ни по изгледу, ни ио величини, ни по боји. Они су видели камење разне величине, разне боје, видели су воде веће и мање, слатке и слане, топле и хладне, видели су биљке разне по величинн, по лнсту, по цвету, по плоду, видели су животиње разне по изгледу, разне по дивљинн и питомости, разне по величини и боји. И кад су они сами стали градити ствари од земље, од камења, од дрвета, од метала и т. д., видели су да су неке шиљате, неке затубасте, неке оштре, неке тупе, једне кратке, друге дугачке, једне лаке, друге тешке и т. д. И као год што је људима било потребно да тим стварима даду имена теда постану именице, било им је исто тако потребно да кажу и каквесу те свари по облику, по боји, по величинн, по дужини, по тежини, по кусу, по дивљини, по питомини н т. д. На тај су начин постале речи, којима се казује — какве су ствари. Те речи, које казују какве су ствари, зову се — придеви. У граматици се вели : придевису речи, које стоје уз именице и описују по чему било оно што се именује именицом, уз коју придев стоји. И одиста придеви само по кад кад стоје сами без имепица, али и онда се у памети свакад замишља која именица уз њих. Али за то опет придеви нити су постали нити постоје само ради именица, самода служе именицама. Придеви су са свим самосталне речи и по ностању старе колико и именпце. Јер, као год што су нменице апстрактни нојмови, који нам у памети представљају разне ствари, тако су исто и иридеви апстрактни појмови, који нам у памети иредстављаЈу истинску какво-> ћу тих ствари. Што пак придеви стоје уз именице само а не и уз какве друге речи, и не сами за се, то је за то, што је каквоћа ствари неодвојна од ствари, и могу је имати само ствари, а ствари нам у говору