Prosvetni glasnik

60 СТАЊЕ ЈА.ВНЕ НАСТАВЕ У СРБИЈИ 1875. ГОДИНЕ.

Поредимо ли број страних ђака у школама варошким, са ђацима школа сеоских, онда налазимо, да је на сто таких ђака у школама варошким долазило у сеоским школама у обдасти: Источних округа 186 ђака. Шумадији 240 » Западних округа • 242 » Јужних округа 315 » У свима основним школам а било је свега у проценту ђ а к а и 3 мест а где је удаљених где је удаљених у обдасти: школа од школе школа од школе Шумадији • • 4 710 1492 75.9 4 24.0« Источних окр. 6 892 2015 77.з« 22.«г Западних окр. 2134 1380 бО.ч .ч 39.27 Јужних окр. • 1 610 1 543 51.ов 4^.<>4 Вароши Беогр. 1 221 231 84.20 15.во Размера између ђака, који су били из местагдеје школа, и оних, који су из других места школи долазили, била је у вароши Београду као 100 : 19 Источним окрузима • . • • » 100 : 29 Шумадији » 100 : 32 Западним окрузима ... » 100 ; 65 Јужним окрузима » 100 ; 96 Ђаци, који из удаљенијих места школи долазе, обично у школи и поћивају. Ово у неколико помгцке те ови ђаци боље нанредују у науци, јер што је више страних ђака, то је маље по успеху слабих ирђавих. Тако на пр. износио је проценат ђака слабих и из места удаљеу школама области : реавих них од 1пкоде Источних округа. 17.и 22.«г Шумадије 17.12 24. ое Западних округа. • 14.8 2 39.2 7 Јужних округа. • • 13 .88 48. #4 Извесно је дакле , да страни ђаци боље у науци напредују , за то што имају више времена бавити се својом школском књижицом. Но не бисмо хтели твр дити, да ова добит може превагнути штетан утицај, који долази од овако одво.јеног од куће живљења. Није доказано, но а рпоп може се узети, да међу оболелим и умрлим ђацима има већина таких, који у шооли одвојено од куће живе. Остаје нам да видимо, како је број ђака у основним школама напредовао од 1845. до 187 5. године. У свима основним школама било је на крају године учеиика ученица ђака 1844 -45 ? ? 5 847 1854—55 9 024 692 9 716 1864 65 12 617 2 032 14 649 1874- 75 20 287 2 951 23 238

б )'

о ј

ученика

ученица хака

у цериоду од:

увећао се годишњи са процената

1845-1855 • • •

? 6. «2

1855—1865 • ■ • •

19 .36 5 .08

1865-1875- • . •

• • • • 6.08

4 .5 2 5 .8 7

1845-1875 • • • •

16 .32 1 9 .9 1

У

средњу руку долазило је на

једну основну

школу

ученика ученица вака

у 1845 год. • . •

? 31 .8

» 1855 » • • •

34.1

76 .9 35 .5

» 1865 » -••

63 .5 45.в

» 1875 » •••

62 .8 43 .5

На

једног наставника долазило је

у средњу руку

ученика ученица вака

у 1845 год. ■ •

9

? 31 .8

» 1855 » ■••

30 .7

57,- 31 .8

» 1865 » ...

35 .6

45 .2 36 .7

» 1875 » • ■ •

34 .6

36 .9 34 .8

Кад множење ђака

у првом периоду, поредимо с

множењем у друга два

периода, онда налазимо, да је

на сто

ђака, са којима се у периоду од 1845-55. године

њихов

број увећавао, долазило у периоду

од 1855—1865 • » 1865-1875 •

Ј 7 ђака 89 »

У оба дакле потоња периода годишњи вишак био је мањи него у периоду првом. Кад на против иоредимо насељеност једне школе и број ђака, који је имао један наставник да обучава у 1845. години, са осталим трима годинама,онда имамо ове размере за годину школе наставнике 1855 као 100 : 105 100 : 102 1865 » 100 : 135 100 : 117 1875 » 100:129 100:111 У 1875. години било је дакле у сзакој школи скоро 30 ироцената више ђака него пре тридесет година, а једаа је настзвшш имао сад да обучава 11 процената више ђака него пре. Кад број ђака поредимо с бројем становника, онда видимо, да је од 1000 становника мушких женских у опште у години било у освовним школама ученика ученица хакд 1845 ? ? б.б 1855 17 .8 1 .5 9.9 1865 • • • 20.1 3 .4 12.о 1875 29 .2 4 .5 17 .2 * Од 1855—1875. годнне.