Prosvetni glasnik
СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРВИЈИ 1875. ГОДИНЕ
67
Западних округа 14.1 Источаих округа 14.1 Јужних округа 11.» Шумадији ...■•■• б.в Од ,000 становника било је писмених у
овдасти: Западних округа • • Источвих округа ■ • Шумадији Јужних округа • • У вароши Београду У Србији ■ •
Г 0 д
и и и
1866.
1874.
31 .6
64 в
33 8
63 .9
40.1
54 .5
28.о
49.о
406.з
00 ОО
41 .8
67л
У 1866. години била је релативно највећа писменост у Шумадији, а најслабија у Јужним окрузима. После осам година налазимо релативно највећу иисменост код становника Западних и Источиих округа, а најслабију опет у Јужним окрузима. Релативна размера писмених између ове две пописне годинс, била је у области: Западних округа као 100 : 204 Источних округа » 100 : 189 Јужних округа » 100 : 175 Шумадији • » 100 : 136 У вароши Београду » 100 : 120 У Србији » 100 : 161 Годишњи пак проценат множења износио је у области : Западних округа 13 л Источних округа 11.1 Јужних округа 9 .4 Шумадији • 4.5 У вароши Боограду 2.5 У Србији 7.в Од последњег попиеа протекло је скоро осам година, и сва је прилика, да ће се с концем ове 1882. године нов попис сгановника код нас предузсти. Интересни би ће подаци о писмености у народу, јер ће се из њих увидети, да ли је основна школа и у овом другом осмогодишњем периоду донела народу ону корист, која се очекује по уложеним жртвама.
Г. НАУЧНА СРЕДСТВА. Основне школе у Србији нису још снабдевене са таким и толиким училама, као што то интереси наставе захтевају. Ретке су школе, где би се и данас могло наћи све, што је наставницима при раду њиховом потребно, а 1875. год. таких је школа било још много мање. Ово не долази толико отуд, што не би било
новаца за набавку потребних учила, већ долази више од лабавог вршења дужности од стране оних, који су позвани да о томе понајпре воде бригу и старање. Ово су пак месни шкодски старатељи, кметови, и по где где и сами наставници. За 187 5. годину нису се могли прикупити подаци о училама, веК само о школским књижницама, и о стању, у каквом се налазио школски намештај. У школским књижницама
в и л 0 ј Е
к н> и »
а
школа :
за наставникк
за ДЕЦу
СВЕГА
мушких • ■ •
• • 10 241
12 716
22 957
женским • •
767
360
1 127
варошких
3 447
3 063
6 510
сеоских • •
7 561
10 013
17 574
Свега ■ •
• • 11008
13 076
24 084
У средњу руку имала је једна књижница
к н.
и г
а
школа :
за наставнике
за децу
у онште
мушких • • •
• • • 21
26
47
женских • • •
• • • 16
8
24
варошких • •
... 35
32
67
сеоских • • -
17
23
40
Свега • •
• • • 21
24
45
Књижнице у мушким школама имају два пута толико књига, колико имају књижнице у женским школама. Књижнице варошких школа имају у пола више књига него књижнице школа сеоских. У књижницама мушких и сеоских школа има внше књига за децу, а у књижн, \ цама женских и варошких школа опет је више књигјЛ г за наставнике. Кад распоредимо школске књижнице према броју књига, које се у њима налазе, онда имамо овај преглед за сваки округ посебице. Види преглед ХХХУН. на страни 68. Од сто књижница имало је
У г 0
д и н и
књига :
1875.
1874.
више од
100 •
5.6 1
од 80 —
100 •
3.10
» 70 -
80
1 .93
» 60 —
70
5 .6 1
» 50 -
60
11 .23
11.22
0 1
50
18 .38
> 30 —
40
19.13
» 20 —
30
11 .99
» 10 —
20
9 .0 9
до 10-
10 .05
ни једну
књигу ■ ■ • •
2.81
3 .2 9
Свега
100.оо
100.оо
9*