Prosvetni glasnik

дросветног савета

907

За тим је прочитан овај реФерат г. Марка Ђелизари&а о истом делу : „Главном Просветном Савету Актом својим од 30 Августа ове год. СБр. 77. Глај (ни Просветни Савет поверио ми је иреглед Алгебре г. Радована Пејића, проФесора крагујевачке гимназије, тражећи од мене мишљеае : може ди се ова књига нримити за српске шкоде и ако може, за које разреде и колико би награде требало писцу одредити. Пошто сам ово дело прегледао, част мн је поднети о њему моје мишљење, које излажем у следећим тачкама. 1. Први услов, који се мора захтевати од сваке школске књиге очевидно је тај, да таква књига обухвати све оно, што је законом прописано да се у дотичној школи мора научити. Ово дело не испуњује тај услов, ,јер у свом обиму нема оног дела алгебре, што је законом пронисан за VII разред гимн. аутај спадају: Пермутовање, Комбиновање, Варирање, Биномнн образац и Вероватноћа. Кад би ово био једини недостатак у овој књизи, могло би му се лако доскочити, ако би јој се додали иоменути одељди. Али по мом мншњењу то није једини њен недостатак, јер 2. Сав план ове алгебре није удешаван према програму за гимназије прописаном. Истина садашњн је нрограм, по коме се нредаје у гимназијама, привремен. Али он има ипак у себи нечега сталнога, а то је све оно што се ослања па узакоњени наставни план, којим се одређује какве се науке у ком разреду предају. Према томе, ма како се доцнији програми измењивали, они ће се морати увек тако удешавати да се у млађим разредима изучи онолико од сваке науке, колико је потребно као нретходна спремаза изучавање других наукау старијнмразредима. Тако нпр. по наставном плану учи се у V раз. геометријаифнзика. Ове две науке претпостављају знање једначина. Отуда следује, да се учење једначина не може никаким измењивањем програма преместити из 1У-ог разреда у У1-ти, већ се мора у 1У-ом оставити. Ово се дело пак не обазире на тај распоред предмета по разредима, па сљедствено не одговара ни садашњем програму, нити може одговарати ма каквом будућем програму, који се буде правио према сталном наставном нлану. Ево зашто. У овој се алгебри прелази најпре сви седам видова рачуна, па се тек онда почиње говорити о једначинама. Еад се узме да се у 1У-ом и У-ом разреду, према броју часова, не може прећи више од тих седам видова рачунања и једначине првог степена, следовало би из распореда овога дела, да би се једначине почеле изучавати тек при крају У-ог разреда. То би већ јако реметило ( мер наставнога плана, који метнувши учење Физике

и геометрије у У разред, претпоставља, као што рекосмо, знање једначина. Из сличних побуда одбачена је као учебннк и Мочникова алгебра, чијем се плану јако приближује план но ком је написана ова књига. С тога усвојити ову књигу за учебник за гимназије, значило би вратити се у многоме на оно што је већ једном одбачено као неподесно. 3. Сва правила сабирања, одузимања, множења и дељења целих бројева и разломака у овој су књизи тако изукрштана и преплетена, да ни о једном ученик не може имати јасна појма пре него што их сва не пређе и научи. Концентрична метода, према којој је у неколико и ова књига у том одсеку удешена, може заиста често олакшати ученицпма савлађивање тешкоћа, нарочито у сухопарнијим предметима као што је алгебра, граматика и т. д. Али извесно је такође да та метода има и својих великих недостатака. Пре свега требало би цео наставни план изменити, па да би се могла учити алгебра у гимназији по концентричној методи, а ево зашто: По том начину учења не би се могло из алгебре изучитн у IV разреду колико изискује могућност успешног учења геометрије и Физике у V, нити у У-ом колико је потребно за У1-ти разред. Па још кад би цела ова књига израђена била по тој методи, могла би се барем хвалити као методички савршена, али она се не може тиме поносити. Та је концентричност само непотпуно изведена у границама поменутих алгебарских радња. Из тог покушаја концентричног излагања првих алгебарских радња, пао је ауктору ту погрешку даједељивост бројева, разлагање на чиниоце, изналажење заједничке мере и садржиоца метуо после разломака, а очевидно је да се ови без оних нравила не могу никако темељно научити, јер се радње са разломцима искључиво на оним законима оснивају. А и то још није све. Начином учења као што је у овој књизи изведен, ученик тек пошто изучи сва правила о свима тим радњама. долази до нотпуне способности, да их уме и примењивати. Осуђен је дакле да читаву годину дана проведе у сухопарном учењу голих правила, а тиме се јако убија у ученицима воља за овај предмет, за који и нема другог начина да му се суходарност ублажи осим практичне примене. 4. Знатан је недостатак ове књиге још и то, што поједини одељци нису у сразмерној опширности израђени. Неки су и сувише опширни а други сувише стешњени. А што је најгоре, сувише су опширни докази за најпростија правила, која се и интуитивно могу разумети, а оскудни су онамо где би већом опширногаћу требало објаснити теже ствари. Тако нпр. доказује се мучним и излишним начином да је : 114'