Prosvetni glasnik
40
III Еонаф дуванџијски у Београду, у част открнћа сиоменнка иок. Кнезу Мпхаплу М. Обреновнћу III, сећајући се снротннх ђаиа, дао је нред БожнК 300 динара,
| да се раздели саротним ученицпма и ученнцнма дорћолј ских основннх школа. Ио жељн еснаФа поступљено је. На овом племешггом доброчинству нзјављује се у1 срдна захвалност еснафу дуванџијском у Београду.
Астрономс^и ^а.шндар за месец Јануар 1883. год.
дан
С у н ц е
М е
е ц
издази
залази
излази
залази
1
7с.49м.ј.
4с. 29м.в.
9с.43м. ј.
10с.11м.в.
5
7
47
4 34
1 1
49
1 55 ј.
10
7
42
4 42
4
19 в.
6 38
15
7
37
4 49
9
39
8 56
20
7
30
4 58
1
45 ј.
11 11
25
7
23
5 6
6
5
3 56 в.
30
[7
16
5 14
8
43
10 27
Консг<'лација планста Меркур се види и додази 9. Јануара у сиоју најдаљу нсточну едонгадију, но тешко га је наћи с гога, што је још јужно од екватора, пак нам се врло ниско указује. Венера види се још од половине декембра 1882. (дурбинима као срп) на источном небу као зорњача. 1, Јануара достигла је своЈу најјачу светлост па се могла и слободним оком дању видети. Марс се не види. Јуаитар види се од вечера, па преко целе скоро поћи као најсјајнија звезда на небу, док га пред зору не замени још сјајнија Венера. Сатурн задази кондем Јануара пред 1 сат по поноћи. Дневннк : Јануара 1883.год.: 1. Вепера у својој најјачој светлости. 1. Помрачење I Јупитаровог пратиоца; излази из тмине у 7 с. 54 м. в. 5. Нептун и Месец у коњункцијн (у 5 сати у вече Нептун на одстојању од 5 месечевих пречника ниже и у лево од овог). 5. Сатурн и Месец у коњункцији (у 5 с. в. Сатурн на 4 месечева пречника ниже и десно од овог). 7. Помрачење Јупитарових пратиоца и то : • а. I — излази пз тмине у 3 с. 20 м. ј.*) *) Краткоће ради, нека је једанпут за свагда речено, да ће се овде под ј разумевати јутро или «изјутра», а под в «у вече.» Као изјутра рачуна се време од 12 сати поноћи до 12 сати у подне као вече време од 12 сати у подне до 12 сати поноћи.
9. 14. 14.
15.
б. III — почетак у 6 с. 17 м. ј. в. II — излази из тмине у 7 с. 46 м. в. 7. Месец ће да покрије чвезду е у Бику (3—4 величине); звезда залази у 3 с. 0 м. ј., а излази у 3 с. 14 м. ј. . Јупитар и Месец у коњункцији (Јупитар горе.) 8. Помрачење I Јуп. пратиоца ; излази у 9 с. 49 м. в. Меркур у највећој елонгацији. „ „ близини сунца. Помрачење Јупит. пратиоца и то : а. I — излази у 5 с. 16 м. ј. б. II — , „ 10 с. 22 м. в. Уран и Месец у коњункцији. (Уран горе и у десно за 4 месечева пречника). 17. Помрачење I Јуп. иратиоца — излазиубс. 14 м.в. 23. Венера и Месец у коњункцији, којом приликом ће Месец испред Венере да прође. — Венера залази за месец у 5 с. 3 м. ј. — издаз адза њега у 6 с. 9. м. ј. 24. Помрач. I Јуп. нратиоца. Издазп из тмине у 8 с. 9 м. в. 25. Меркур у доњој коњункцијп са Оупцем (његова мена.) Марс и Месец у коњункцији. Помрач. III Јуп. ират. почетак у 6 с. 18 м. в., сврш. 8 с. 58 м. в. Помрач. I Јуп. прат.; издази из тмине у 10 с. 5 м. в. Фазе месечеве Јануара: 1. Месец у екватору у 1 с. 47 м. в. (т. је. по подне) 2. Прва четврт у 1 с. 53 м. ј. 11. Пун месец у 8 с. 21 м. ј. 15. Месец у екватору у 4 с. 23. м. ј. 16. „ „ најдаљем одстојању од земље у 8 с. в. 19. Последња четврт у 11 с. 32 м. ј. 26. Мена месеца у 7 с. 16 м. в 31. Месец у близини земље у 10 с. в 1. Пречник Сатурнове допте 17" 1. „ оса Сатурновог прстена 43" и 16" 1 „ сунца 32'—34." (Сви податци по средњем бечком времену). Ј1. ЈУЈ .аној^ловић ( седим).
25. 28. 31.
издање и штдмна. краљевско-српске државне 1итамца.рпје.
Одговорни уред ник Стеван Д. Поповии.