Prosvetni glasnik

63

Али и то није доста што ће дете умети да правидно слаже аоједине делове у целину, негоје исто тако потребно да се и различне целине доводе у свезу. На тај начин стварају се читави редови или низови (серије), као гато су у нрироди тако названа царства њена и као шт . су у мишљењу категорије иотребне. И тако из различних зсновних облика произлазе разни низови облика и других нрилика. Углавноме ти се низови деле на три гране: на облике за размишљање, на облике за развијање осећања о лепоти и на облике као што их има у животу. И тако се слажу с трима главним моћима душиним : с разумом, срцем и вољом детињом. Занимајући се тако с овим различним, но вавек правилним телима, дете долази мало по мало до разноврсних посматрања, која му прпбављају истиска знања (искуства), јер се оно учи да употребљава те сгвари, да рукује и експериментише њима. Тако на прилику дете посматра оно што је одвесно и оно што је водоравно, посматра иравоугласте облике, упознаје се с оним што се зове горе и гато се зове доле, учи оно што је исиод нечега и оно што је више чега, или нгго је норед чега; упознаје се с оним што је равномерно, с онсти што је у равнотежи једно с другим или с односима обима и средине и са евима приликама које су у хармонија једне с другима и т. д. И тако се иримете о томе урезују у душу детињу тако силно да се скоро никад изгладити не могу. Овим начином долази дете врло нросто до првога знања, или, боље рећи, до првих представа о особинама материје и тече ирва искуства о томе како се и.оме ваља да служи. Приизводећи и развијајући правилне облике и примењујући са свим методски материјал који се Даје, дете се учи да у неку руку подражава природној логици,' као што је има — у њеном зачетК У — у кристалним облицима. У делама божјим огледа се опетлогика духа — његова духа. Божија С У дела и учила из којих се учи род људски. Може ли васпитач као човек чинити што боље, но да се угледа на та дела, на та средства, те да У човека развија и образује ону логику која је човеку као човеку урођена ?

Први услов, без кога се никако не може бити кад се хоће да познаду ствари из спољашњега света, сасгоји се у томе да се пре свега позна материја и да се познаду њене особине. Тога ради у овом послу не може се никако бити без реда и правилна ређања. До „шестога дарка" све су играчке дечије, што се материје тиче, једнаке. Оамо „првидарак" није од дрвета, а сви други су од дрвета и све ствари које ту долазе представљају читава (цела) тела. Оад треба да се- учини један корак даље, т. ј. да материја буде детету слнка онога што је духовно. 'Го се ностизава прелажењемна иовршине. Ва то имаде тако званах илочица за слагање. Прво долазе површине коцкине — као већ познати облик. — И тако се на физичким (телесним) површинама даје деци појам о проетим математичким основним облицима. За тим долазе на рбд дрвца налик на жигице. Она се сасгављају и укрштају на разне начине. На тај се начин прелази од површина на линије. Разуме се по себи, да то нису праве математичке линије, јер због своје дебљине заузимљу известан простор, али су бар налик на њих. С друге стране ова су дрвца у толико боља од ирутиЛа, што се везују једна за друга, те тако оно што се начини и остаје, а не растура се. ЛрутиЈм представљају шизичке линије и њима се олакшава ограничавање површина, а с тим се полажу и елементи цртању. Прутиће ваља замишљати као подељене коцкине површине, како се не би заборавио онај први облик из кога ови нроизлазе. 0 прутићима се истичу у исго доба и бројни односи. У свима овим занимањима дечијим закон који се примењује односи се на облик и иравац делова Кад дођу на ред радови с грашком, онда се ту види како се ови прутићи (линнје) везују помоћу тих физичких тачака (помоћу зрна грашка). 0 тиме се свршава ирви низ онога што долази тако да речемо у Физичку буквицу, помоћу које смо ради били да дамо деци најпростију слику, како би се доцпије упознала као гато треба с облицима, величин аи бројним односима.