Prosvetni glasnik

ЈЕДНА ГЛАВА 113 ЈЛКОЛОКЕ ХИГИЈЕНЕ

вљен ваздух на месго иоквареног зове се вентилација. По томе дакле вештин I. вентилације није ништа друго него наука о средствима, којима се лечи горе именована болест гаколе, која се зове кварење ваздуха. Као ход што код неке болести величина нримењених средстава зависи с једне стране од болесног организма, а с друге стране и од величине болести, исто тако и иотреба вентиладије т. ј. количина свежег ваздуха, која је потребна да се доведе неком иростору за извесну јединицу времена, зависи од својства и начина примене тога иростора и од стелена у коме се ваздух тамо квари. У Фабрикама, позориштима и болницама мора бити друкчија метода вентилације, а. у школама онет друкчија. Једно је само код њих заједничко, а то је, што се у онолико истој мери мора доводити евеж атмосФерски ваздух, у коликој се мери и квари, како би иросгори у којима се људи баве били здрави за становање. Потреба вентилације у школама Као први знак, по коме се одређује квалитет ваздуха у некој соби, то је садржај угљене киселине у њему. Ако има угљене киселине у ваздуху неке собе више него што је има у ваздуху на нољу, онда је ваздух у соби већ шкодљив за дисање и треба га поправити. Поправљање ваздуха у соби бива обично лаганим мешањем са спољашњим ваз. духом. Али само то не би била довољна аоиравка ваздуха у соби, т. ј. ако бисло ми н. пр. истиснули хиљаду делова ваздуха из собе и на место тога довели хиљаду делова с лоља. Количина свежег ваздуха, која се вентилацијом мора довести, треба да је већа него количина издисанога ввздуха, за истујединицу времена, у толико, у колико је садржај угљене киселине у ваздуху на пољу мањи, него У ваздуху у соби у коме се човек још добро осећа. Све ово разуме се овако : На прилику у издисаном ваздуху има на хиљаду делова 40 делова угљене киселине ; у ваздуху на пољу има угљене киселине 0,05 ; а у вазДуху неке собе, у којој сечовекјош добро осећа, има угљене киселине 0,07. Као што се види, угљене киселине има за 0,02 вигае у ваздуху неке собе у којој се човек добро и здрав осећа, него

што је има у ваздуху на иољу. Према овоме се мери, колико мора бити свежег ваздуха, који се у собу мора довести. на да ваздух не буде гакодљив за дисање. Обично се рачуна да човек (дете и човек узимају се као једнаки) издише у једноме сахату 300 литара ваздуха са 12 литара угљене киселине. Према томе израчунато је да је за сваку главу у сахату нотребно да се доведе 60 кубичних метара свежег ваздуха. Међу, тим но најновијим иснитивањима, израчунато је, да количина угљене киселипе, коју човек у сахату издише, износи 20 литара. Према овоме би онда требало да се доведе 100 кубичних метмра свежег ваздуха на главу и сахат. Један научник не усваја оба ова начина рачунања, већ вели, да је потребно 90 кубичних метара на главу и сахат. Али практична искуства потврдила су у онште, да је оно прво рачунање повољније за школе. Оамо у собама, у којима се врши настава певања. угљене киселине накупи се више него на часовима других нредмета. По себи је јасно, за што то тако бива. Међу тим ово је доказ да потреба вентилације није у свима случајевима једнака и да ио кад што зависи од гдекојих непредвиђених околности. На нрилнку, ако се какав посао мора у школи вршити при вегатачком оспетљењ' , онда је и нотреба вентилације већа. При вештачком осветењљу потреба вентилације зависи и од материјала за горење. Тако на прилику иотребно је за Један нламен плина 125 „ „ нетролеума 60 „ „ стеар. свећа 50 кубичних метара за сахат. Пр иродна вентилација Кад затреба да се гаколсва соба прочисти од поквареног и употребгеног ваздуха, чини се да нијеншнта простије, него да сеупотребе природни отвори за улазак свежег ваздуха. Због тога је огварање врата и нрозора одавно употребљавано као најпростије средство вентилације. Са свим нехотице мислило се да је тиме постигнута некаква велика понравка ваздуха. Но испитивања су и у овом погледу ноказала праве ресултате. Један научник (ПетенкоФер) правио је опит, којим је хтео да