Prosvetni glasnik

ЈЕДНА ГЛАВА ПЗ ШКСШЖЕ Х0ГИ ЈЕНЕ

учник одређујући ваздух у евојој соби, дакде у простору, који је озидан од цигље и мадтера, доказао је, да сеириразлици температура од 19°, (кад је дакле у соби 18° тоилоте, а на пољу 1° хладноће) променило 75 кубичних метара у једном сахату По што је залепио све отворе хартијом и ћиришем, измењивање ваздуха при истој диФеренцији температура спаде на 54 кубична метра у сахату, дакле за 21 кубични метар мање - 29°/ 0 Толико се промени ваздух кроз саме дуваре. Из ових опита израчуната је величина вентилације у соби које су сви отвор и били залепљени, 245 литара ваздуха за 1 квадр. метар дуварске површине и 1 сахат и 1°С. диФеренције температура. Даља истраживања показала су да величина вентилације износи на 1 квадр. метар и на 1° 0. диФеренције температура за сахат код дуварова : од пешчаника . . . =1,69 куб. мет. „ кречњака = 2,32 „ „ „ цигље = 2,83 „ садре = 3,64 „ „ „ ћерпича — 3,21 „ „ Узрок већој пропустљивости кроз зидове од кречњака него код пешчаника у томе је, што ее употребљава мање малтера код оног црвог. Малтер Је сувише порозан материјал тако, да највећи део вентилације код зидова од кречњака њему припада. На поелетку даљим испитивањима утврђено је још ово : а) да су количине гаеова, које под притиеком пролазе кроз иорозне преграде, на близу сразмерне с диФеренцијом притиека који на обе етране тих иреграда постоји ; б) да је количина ваздуха, која под сталним притиском пролази кроз порозне преграде, у еразмери с дебљином њиховом ; в) да ливени гипс изванредно мало пропушта ваздух ; г) да пропустљивост дувара знатно зависи од тога чиме је дувар олепљеп, и то овим редом : кречни намаз, намаз масном земљом, сјајан тапет, прости тапет (ова два последња у толико више спречавају пропустљивосг, у колико је гушћа лепљива материја,којомсу утврђени), намаз зејтињасте боје који, кад је скорашњи, потпуно спречава пропустљивоет ;

СО 1>д) на послетку нропустљивост знатно спречава влага, ако је има у грађи, и то у толико више што су уже поре њене. Сам малтер, као што је споменуто, много губи од евоје пронустљивости због влаге. Ако сва ова оакта хигијенска узмемо у обзир, и то специјално у односу на природну вентилацију, онда је јасно, да при грађењу школа морамо избегавати све оне ствари које би могле спречавати шупљикавоет дуварова. Еад ово кажемо онда постижемо где које од напред постављених хигијенских захтева као : да грађа буде што више порозна, да дувари не буду еувише дебели, да се помоћу изолације најбрижљивије чувају дувари од влаге, да се не употребљава мастан намаз и т, д. Кад се све ове хигијенске поетавке узму у рачун, онда се може довољно осигурати природна вентилација. Али тиме није казато, да је природна вентилација ио себи довољна На против, ми ћемо имати прилике да видимо, да је за школе природна вентилација кроз поре дуварова, кад се тачно узме, веома незнатна према вештачкој вентилацији, која се постиже вештачким отворима на вратима, прозорима и т. д. 2) Баш тај ®акт, што шупљикавоег грађе много завиеи од разлике притиска с обе стране дуварова, мора нас на то упутити, да на природну вентилацију кроз дуварове школских зграда знатно упливише правац ветра. По што атмое®ерске ваздушне струје с поља готово никад са свим не преетају, па и при самој привидно апсолутној мирноћи ветра износе 1 метар у секунди, то и наше куће непрекидно облива струја покренутог ваздуха. Нека је атмое®ера и најмирнија, ипак ћемо приметити, кад су куће хладније, да ваздушна струја на дуварима истих иде на ниже, а кад су топлије да ваздушна струја иде на више. Разлике у притиску, које ваздушна струјања овде производе, веома еу незнатне за природну вентилацију без икаквог вештачког средетва. Друкчије стоји ствар, ако сгрујања ветра износе 10 метара у секунди, или још и више, и ако она дејствују на наше станове. Тада не само да при затвореним вратима и прозорима оеећамо енажан притисак спољагањег ваздуха, већ и кроз све пукотине и отворе наших зидова, чујемо струјање и неко зви10