Prosvetni glasnik

ФИЗИКЛ И МЛТЕМАТИКА — ИНДУКЦИЈА И ДЕДУКЦИЈА

ме, игго она велики део своје топдоте иредаје собњем ваздуху. Пећ је добар извор топдоте, адије крајње рђав вентидатор. Како се пећи могу уиотребити као бољи вентидатори, о томе је бидо говора, кад се говоридо о грејању школа. Дадеко је бољи за вентилацију од обичних пећи такозвани енглески камии. Израчунато је да количина ваздуха, коју камин средње ведичине у обичном ироетору за један сахат прочисти, износи 1000—1500 куб. мет. Кад се сад узме да на једног ученика за сахат треба 50 куб мет. доведеног ваздуха, онда би ватра у камину давада ваздуха за сахат за 20 ученика. То наравно није довољна кодичина, ади је ииак доста знатна. Но и камин није у стању, да задовољи потребу школе, и то из многих узрока. Ватра с кпмика, кад вентилише, чини тако јаку промају среством ваздуха који удази на врата и прозоре, да улажење истога посгаје са свим неповољно, а при великој хладноћи и несносно. Даље је ватра каминска веома неекономична. При том у каминусе трогаи врло много материјала за грејање, тако да је тротпак око ове аривидно јевтине вентилације са свим знатан. На послетку, камин испугата зрачајућу топдоту, а тојеврста топдоте, којаје за школу неупотребљива. Ако би се камин, посде свију ових рђавих страна за грејање школа, употребио, то би могло бити само у другој Форми. Но ма у каквом облику употребиди камин за грејања школа, ми се можемо ослободити струјања хладнога ваздуха, кроз слу-

чојпе отворе и поре дуварова, али никако зрачајуће топлоте. Ако сад прегледамо целу област природне вентилације, онда морамо доћи до закључка, да је обнављање влздуха ередством ње са свим незнатно. Школа нотребује са свим веће количине ваздуха кад хоће да има нормално састављени ваздух. Она потребује тај ваздух увек и неизоставно, и због тога не сме завиеити од где којих случајности на које наилази природна вентилација. Она поред других ствари, на које се код других простора за вентилисање не мора толико пазити, потребује мира, да се не би настава реметила ; она даље потребује умерено струјање ваздуха тако, да се за шкоду и њену цељ не може десити никаква неповољност. Промаја, која је тако неповољна, да се једва са капом на гдави и у врскапуту подносити може, много је пута узрок бодестима, аод тога се деца морају чувати. На послетку школи је нотребна једна велика кодичина топдоте ади тако да темнература не сме бити испод 16°или15°Р. По томе дакле, и ако ее у гакодама природна вентидација не може избећи, погато се врата и нрозори врдо често и врло много отварају, и ако се нарочито на то строго мора пазити, да ветрење бива тада, каддеца изађу из својих разреда, то се ипак мора непрестано при томе остати, да су нам потребна вегатачЕа средства за вентидацију, (СВРШИЋЕ СЕ)

Физика стоји према математици као индукција према дедукцији ПЕДАГОШКА СТУДИЈА ПРОФЕСОРА рГЕВ. ЈЛИИ.ОВАНОВА У ј^ОВОМ рАДУ

1. Од учитеља зависи сва настава ; до њега стоји, како ће ученик схватити и разумети предмет, који му он предаје. Зато мора учитељ јако да пази на начин свога нредавања и обучавања. Ово је доиста велика вештина и оваки учитељ и проФесор мора бита упознат с правилима и законима, којих се мора држати, ако хоће, да му ученици напредују и да му рад и Т РУД У школи има рода. Но осим тога, што мора учитељ знати, како му ваља у шкоди радити, мора он имати н дара за пре-

давање и наставу. Тако ће тек моћи постићи праву цељ свога племенитог и узвишеног позива; јер доиста нема узвишенијег и похвалнијег положаја и позива, но што је учнтељски и проФесорски. Они одгајују народу честите и ваљане синове, они образују отаџбини храбре борце, они изображавају оне, који ће науку и вештину унапредити; једном речју, они утичу на цео развитак народни, на цео развитак друштвени. Па кад је дакле толики утицај њихов, то се с нравом и захтева од њих, да то и оправдају. 1<Г