Prosvetni glasnik

ФИЗИКА И МАТЕМАТИКА ИНДУКЦИЈА И ДЕДУКЦИЈА

Наука, а поименце педагогија и затим логика, дају упутства, којих се има учитељ држати, ади он ипак мора свакога ученика скроз промотрити и упознати, јер што наука вели, то вреди у оиште; поједине индивидуе пак су ман>е-више различне и зато свакој индивидуи треба мање-внше и други начии ц поступак при предавању и настави. По овоме, што рекосмо, изгледа као да је учитељ једини Фактор, од кога напредак ученика зависи, но није баш тако. Учитељ је свакако од јакога, врдо јакога утицаја ; али ако ученик сам за науку воље нема, или ако дара нема, те не може — по себи се разуме, да уснеха бити не може. Тада не помаже ни начин ни воља учитеља. Још, ако је воље у ученика а слаба дара, велика је нада, да добар учитељ може учинити нешто, некад баш много, јер често се догађа да у младим годинама слаб ученик, у вишим разредима, буде међу бољима: трудом и вољом својом а ваљаним начином проФесора развије му се дар и ум и он надмаши многе, који су иначе већега дара, али су маље воље имали за науку. Обазремо ли се пак на вољу и код самога учитеља, признати морамо, да и код њега мора бнти велике воље и одушевљења за ствар и предмет, којн предаје. Ако учитељ и нроФесор држн, да је своју дулсност испунио тиме, што је одржао свој сат потпуно, што га је провео у школи, — то је погрешно схватање, ако он не мисли да својим присуством и својом методом, па и својом вољом не мора утицати н а вољу ученика и на њихово заузнмање око науке и појединих предмета. Баш воља. учитеља и ироФесора и њихова добра метода често и врло често учини, да и тежи предмет уменици брзо и лако схвате и разумеју. Можемо рећи, у опште је била пре вика, да је математика тешка наука и да је због тога била мање више мрска свакоме ученику; изнимци су били тек бољн ђаци. Данас већ не стоји тако зло с математиком. Ако се пак запитамо, зашто је владало оно нређашње, по математику [неновољно мишљење и зашто га сада номало нестаје — није баш тешко одговорити. Мене је ово питање јако интересовало и ја сам, по могућности, решавао, а и тражио сам по списима н расправама, шта мисле и говоре научени и извежбани људи. Резултат код свију је то, пгго математика у нређашња времена — не баш далеко у натраг није била у рукама људи, који имађаху и воље и начина за предавање математике. Математика се узимала по гимназијама више као узгредан предмет уз класицизам и класичне језике; предавали су је људи, који се нису за њу спремалн и који се нпсу њоме никад бавили, но дошавши на

проФесорско место, пало им је случајно у део да и матемагику предају. Са свим наравно, да нису могли имати воље ни за нредмет ни за предавање. Па шта би? ПроФесор предаваше без воље и без довољне јасноће у мислима н у изразу, ученик је без воље слушао, без воље бележио и без воље учио, а резултат свега тога био је, да је математика била проглашева за тешку студију, а постала је немила ученицима и то тим пре, што је дотични проФесор морао показати бар какав такав успех са својим ученоцама; зато нх је гонио и терао, да силом уче оно • на иамвт, што пису разумели. Строгошћу су ученици нагоњени, да уче математику, силом су је учили, зло су о њој судили и свој суд и друиша саопштавали и отуд оно криво мишљење о самој математици. Ноодкако се за математику сиремају ноједини људи и откако тако сиремљени предају по гнмназијама, од то доба се то зло мишљење све више и више губи; математика је сваким даном омиљенија и милија. Из овога нримера види се, како јако утиче воља дотичнога учитеља или проФесора на ученике; како воља у учнтеља буди н вољу у ученика за учењем, а буди му и љубав према читавом предмету. Ако није воље у учитеља, предмет се нрезире и не проучава, као што би требало и као што се иште. Ја сам навео случај са математиком: но то нсто бива и код свију предмета: није боље ни са једним предметом, ако га проФесор без воље нредаје н ако га сам добро не разуме. Тада страда предмет, пати настава, а зло је и по саме ученике. Желети би било јако, да ко нема воље за учитеља и проФесора, л,а и не иде у учнтеље, јер тиме више штете чини но што користи доноси, а баш би требало, да највише користи својим положајем и својим узвишеним позивом. Воља у проФесора, разумевање његово у предмету који предаје, а осим тога начин и метода јесу поред воље у ученика главни Фактори напретка у школи. Где је тога, не треба се бојати, да ће настава што патити и да се неће довољна успеха показати са ученицима, па ма ови н теже разумевали и теже училп. 2. Кад дакле тако јако зависн успех и напредак од начина, од методе предавања учитељевога, ми ћемо се упустити пре свега на методе, које нам наука, педагогија, даје, развићемо их укратко, па онда објаснити физиком и математиком, ради чега се управо и латисмо овога рада. При предавању важи главно начело, да посебно долази пре општега, да су делови важнији од целине. У ономе што је опште, у целинп, морају бити све појединости. Ово главно начело се даје извршити на два начина: или се иочиње од посебнога, па се иде к ономе што је опште, или се обратно поступа: иочнње се са