Prosvetni glasnik

82

ПРЕДАВАЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

придеви, бројеви и заменице зову се у граматици имена, а и начии неодређени од глагола сматра се као облик, којим се исказује назив или име онога што се казује глаголом, с тога се и прирок, у ком су те речи главни део, зове — именски ирирок. На пр. Његов отац је учитељ. — Ја Ку бити лекар. Он није Гус. — Је ли он Турчин ? Бог је добар. — Трава је зелена. — А град бејаше гиирок и велики. — Ми остајемо сами. — Нису они такви. — Зар ви нисте своји ? — Твоја кућа није толика. Спона у именскоме прироку најчешће бивају облици од глагола бити и глагода јесам. Али има и других гдагола, који врло често бивају спона у именскоме прироку. На нр. Стаде царе куаити сватове. — Милан ми иада рођак. — Ти се створи у дућану алва. — Нити се зовите учитељи. — ,/1оша коб те може сти&и. — А вила се начини ђевојка. — Најпосле гладан оста. — Вукашин иостане краљем. Просте реч:енице Ако у реченици има само један подмет и само један прирок, она се зове ироста реченица. На пр. За злато рђа не цријања. — Србија је наша отаџбина. — Крв није вода. — Љшаде се зелене. Проста неразвнјена реченица. — Ако у реченици Осим једног подмета и једног прирока нема више никаквих речи, она се зове ироста неразвијена реченица. На пр. Дани пролазе. — Сунце залази. — Мати је мила. — Шешир је његов. — Правда је у Бога. — Он је војник. — Свеће гораху. — Гости беху поспали. Проста развијена реченица. — Ако ли пак у реченици поред једног подмета и једног нрирока има и других речи, онда се она зове ироста развијена реченица. На пр. Онде су њихови двори. — Нешто цвили у Стамболу граду. — Гором хладни ветри иире. Сину сабља Јакшића Тодора. — Најгоре ирасе најбољу крушку добије. — Нијесам ја тиква без корена. Главне и сиоредне речи у реченици. — Без подмета и прирока не може бити реченице. С тога су подмет и прирок у реченици главне речи. Без осталих речи може реченица бити, па кад оне у реченици ипак дођу, оне се зову сиоредне речи у реченици. Додаци. — Споредне речи у реченици додају се главним речима, подмету и нрироку, да њих у коме год погледу изближе објасне, те се с тога и зову додаци. Подметови додаци. — Споредне речи, које се у реченици додају нодмету, зову се иодметови додаци. Они су по служби, коју чине, тројаки : а. Ако се подметовим додатком описује подмет по каквој год каквоћи, по каквим год знацима, он се зове подметов ирост додатак (или атрибут). На нр. Тиха вода бријег рони. У овој реченици подмет је

реч вода, а речју тиха, казује се каква је вода ; речју тиха описује се подмет, но томе је она нрост додатак подметов. — Госиодареве очи кон>а гоје. У овој реченици подмет су очи ; речју госиодареве казује се чије су очи ; реч госиодареве јесте нодметов прост додатак. — Кад то зачу царица Милица. Подмет у овој реченици јесте Милица ; речју царица, казује се шта је Милица, ио томе царица је подметов прост додатак. — Турска сила притисла Косово. Подмет је у овој реченици сила ; речју турска казује се чија је та сила, по томе сила је нодметов прост додатак. — Сину сабља ЈакшиКа Тодора. У овој реченгци подмет је сабља ; речима ЈакшиКа Тодора казује се чија је сабља, по томе оне су подметов прост додатак. То зачуо Дмитар од Удбара. По,]мет у овој реченици је Дмитар ; речима од Удбара казује се одакле је Дмитар ; оне су дакле подметов прост додатак. б. Ако ли се нодметовим додатком казује опет подмет само узет с другог каквог гледишта, таки се се додатак зове подметни додатак (или апозиција). На пр. Коњ Зеленко росну траву пасе. У овој реченици подмет је коњ ; реч Зеленко стоји као друга реч којом се опет казује подмет, само гледајући не на то шта је оно што је подмет, него па то какво је име ономе што јеподмет, којеје добило но чему било. Зеленко је дакле иодметни додатак или апозиција. Стоји ага, горско звере, гвозден стуиац, камен тврди. У овој реченици подмет је ага; горско звере, гвозден стуиац, камен тврди три су различита подметна додатка или апозиције ; сваком се од њих, узет с другог гледишта, казује исги подмет ага. — Нас два превалисмо по виЈека. У овој реченици је подмет Нас, који би гласио ми да му није додатак број два, којим се казује опет подмет гледан са гледишта коликоће. — Тако је исто : Вас четири душом поднесите. в. Ако се подметовпм додатком казује неко својство подметово, које поред правога прирока реченице стоји као други прирок, он се зове нодметов прирочни додатак (преднкативни). На ир. Јер сам јадан тешко оболио. У овој реченици подмет је ја, који је изостављен; речју јадан казује се извесно сво.јство подметово, и поред првог прирока оболио реч јадан стоји као други прирок, те је с тога она ирирочни додатак подметов. — Тако је и : Те се нисам млада удомила. Ко жив дочека. — Ој Дунаве тиха водо, што ти тако мутна течеш. Прирокови додаци. — Споредне речи у реченици, које се додају прироку да њега у ком било иогледу изближе објасне зову се ирирокови додаци. Нрироковим се додацима казује: а. Предмет на ком се врши радња казана прироком. На пр. Остав те села нек гори плам! — Бацајте