Prosvetni glasnik

физика и математика —

цпдукција и дедукција

128

вијају само на основу опажања и искуства и које су ј индукиијом дошледо тако важних резултата. Ади ако ј и овде ствар мало боље проучимо, уверићемо се да | није тако, но да индукцију мора пратити дедукција, и то или дедукција иде поред индукције или се дедукција употреби, да се потврде индукцијом добивени резултати. Човек, који испитује законе у свету није 1а1ш1а газа, на којој се предмети дадупросто отиснути, јер ако би човек такав био, пе би никад пронашао опште законе у природи. Закони ови не стоје пигде написани, они се не добијају готови и створени, но их морамо изводити из онога, што се око нас у свету догађа. Нужна последица индукције по овоме јесте дедукција. Да пак може човек створити законе из појава, мора бити већ на некоме степену интелектуалности, мора знати, шта је то опште, а шта посебно и разликовати једно од другога ; мора знати већ и нека општа начела. За сваки нов закон иште се неке спреме и ни један закон није донет а да му нису претходили други. Развијање појединих закона природан је ток из познатих већ истина. По овоме је свака наука, мање вшне, дедуктивна. И доиста има се узрока и тражити, да се свакој науци што више даде дедуктиван карактер, јер тиме постаје наука — науком. Овде разумевамо науку саму, а не методу за предавање те науке. Свака грана Физике била је у иочетку екснеримснтална, свако опште правило оснивало се па специјелној индукцији. Ово се развијало до неке границе, по том се прешло просто на закључке дедукцијом. Данас су се сви закони у физици подвргли математичкоме испитивању; индуктивна Физика прелази све више и внше у дедуктивну Физику. Ни једна физикална дисциилина не обрађује се више без математнке и рачуна : механика је сама математика, тако исто и астрономија; у топлоти и електрнцитету са магнегизмом заједно развијају се закони математичким путем, па ни сама оптика и акустика нису без математике. Из овога вндимо, да Физика прелази постепено у математику, као оно индукција у дедукцију. Физика данас не постоји без математике као ни нндукција без дедукције, а о томе смо се могли уверити већ из пређашњих наших проматрања. Но ма да Физика или боље још, рецимо у опште, наука прелази и постаје мало по мало дедуктивна, ипак не престаје бити индуктивна : сваки корак у дедукцији још је индукција. Према свему овоме не бисмо смели ни дедити ове две методе, индукцију од дедукције, ве!. бисмо их морали узети као целпну, а у тој целини разлпковати

два момента под именом индукције и дедукције ; дедукција прати индукцију а индукција дедукцију. Ове методе контролишу у неку руку једна другу, и правило и закон вреди тек онда, кад издржи пробу и у једној и у другој методи. Таки се закон неће оборити никад. 17. На крају ове наше расправе свратити ћемо се још на једно важно питање, које се тиче баш инДукције и дедукције. У онште ваља знати, која је метода боља и за које је разреде прикладнија, ако би смо се запитали за методу предавања Физике и математпке. Наставна метода је у новије доба јако претресана, писано је о њој много н доказивано час за једну час за другу: нндукцију и дедукцију. Ствар је доиста важна и сасвим је оправдано што сви стручни часописи о њој говоре и претресају је. Питање о методи у опште мора имати великога и општега интереса, јер је метода од јакога утицаја на развитак науке и просвете. Ми се не можемо онширно бавити тим нитањем, али колико засеца овамо, не може нам се на ино а да коју реч не кажемо. Видели смо, да се једна и друга научпа дисциплина: Физика и математика, даје предавати и индуктивно и дедуктивно ; само се по себи разуме не у истој мери. Показали смо да дедуктивна наука носи на себи научан тип и да се методе разликују ; осим тога смо већ понегде истицали и нехотице индуктивну методу. Ово држимо, да је нужно напоменути, да би се боље разумело оно, о чему ћемо сада да пншемо. Пренашајућн индиктивну и дедуктивну методу за нредавање у гимназији, оделићемо старије разреде од млађих. Академичко иредавање је у средњим школама у опште, а у нижим разредима са свим штетно. Тиме хоћемо да кажемо, да дедуктивна метода мора долазити после индуктивне. ПроФесори морају знати, да још неразвнјено дете не може разумети теоретисање њихово. Прнродно развијање као свуда тако и код детета почиње с искуством; дакле се тако има почети и у гимназији. ПроФесор мора полазити увек од примера конкретних и што познатијих, па тек онда постепено и у нижем разреду палако предазити на по нешто што је апстрактно. Настава никад није тачна и резултат је увек неповољан, ако су проФесору полазне тачке у његову предавању апстрактности у предмету. Он сам мора знати и врло добро разликовати конкретно од анстрактнога, те конкретностн из целине извадити, и онда ученицима тачно и разумљиво саопштити. У томе је велика проФвсорска дужност и она је двојака: пронаћи све што служи да се ствар јасно