Prosvetni glasnik

271

донес-е дбнес-е-

Придев арошасти:

Придев трини:

њих но обрасцу: донес- и донесе —. Али у н>их може се из основе начина неодређеног избацити с. Онда се е дуљиу ■ћ, а гласи утри дијалекта: е, и, ије. Тако могу обдици од основе нач- неодређеног бити двојакн: Пре1). тренутно .Теднина Множина донес-о-х н донех (донијех) донес-о-с-мо и донесмо донес-о-с-те и донесте донес-о-ше и донеше. донесао, донесла, донесдо и донео, донела донедо донесе-н, донесе-на, донесено (осн. сад. вр.) донет, донета, донето (осн. нач. неодр.). Начин неодређени: донести и донети (донити, донијети). б Глагол од корена јес има данас само време садашње, и на сам корен и у вега додазе дични наставци. У њега су се сачувади у 2. и 3. дицу једнине старннски наставци си и т. Од њега се говоре и скраћени облици. Те тако његово сад. време гдаси: Једнина Множина јес-м=јесам, сам јес-мо, смо јес-си=јеси, си јес-те, сте јес-т=јест, је јес-о-н== јесж = јесу, су. Кад треба да овај гдагод буде одречан, онда бива овако: Једнина не јесам = неесам = н4сам : несам, нисам, нијесам не јеси = нееси = н4си: неси, ниси, нијеси не је-^нее^нћ: не, ни, није. Ади се у источном и западном дијадекту у В. дицу још једанпут додаје је те гдаси неје и нкје. Множина не јесмо = неесмо =н4смо : несмо, нисмо, нијесмо не јесте = неесте = кћсте : несте, нисте, нијесте не јесу = неесу = н г &су : несу, нису, нијесу. У источном говору и у књижевности је готово са свим завдадао обдик по изговору западном: нисам, ниси и т. д. III Раздео У трећи раздео иду гдагоди, којима се основа начина неодређеног свршује сугдасницима б, и и в. Образац а. Основа вр. садашњег црпе Ђр. садашње Јед. црпе-м Мн. црие-мо црне-ш црпе-те црне — црн-у

Ђр. иређ. трајно Једн. црпијах-црпах Мн. цриијасмо-црнасмо цјЗии ј аше-црпаше црп иј асте-црпасте црнијаше-цриаше црпијаху-црпаху Иачин заиоведни Јед. 1. — Мн. 1. црпи-мо 2. црпи 2. црпи-те 3. - 3. Прилог садашњег времена : црпући. Придев трини : црпе-н, црпе-на, црие-но. б. Основа начина неодређеног : црп Начин неодређени: цри-с-ти Бр. иређ. тренутно Јед. црп-о-х Мн. црп-о-с-мо прн-е — црп-о-с-те црн-е — црп-о-ш-е Прилог вр. ирошлог ; црпавши, црпав Придев ирошасти : црпа-о, црп-ла, црп-до Наиомена. Неки говоре и пишу : црпим, они црне, црпео, црпеда, црнех. То је погрешно. Особености а. Глаголима од корена ст>и у основи начинанеодређеног отпада и, а т> се снажи у у, те бива : насути, досути; насух, насувши, насуо, па и трпнп придев: насут. Освова времена сад. је насие и облици су но обрасцу. б. На в има глагод од основе илев, али се место њега говори илевити, и гдагод од основе жив, али се место њега говори живети. IV Раздео У четврти раздео иду глагоди, којима се основа нач. неодређеног свршује сугласницима г, к и х. ТТред самогласником е мењају се они у ж, ч, ш, а пред самогласником и у з, ц, с. У начину неодређеном сваки од њих са т од наставка сшуа се у И, те се начин иеодређени свршује на Ки. Образац а. Основа вр. .садашњег жеге Вр. садашње Јед. ж,еге-м = жежем Мн. жеге-мо = жежемо жеге-ш = жежеш .жеге-те = жежете жеге-т — жеже жеге-н — жего-н = жегл; = жегу Вр. ире/ј. трајно Јед. жеге-ах = жег4-ах=жеж4ах = жежаах = жежах жеге-ах-е-с = жегЈз-агае = жеж4аше = жежааше же-жаше жеге-ах-е-т = жег-'каше = жеж4аше = жежааше = жеж&ше