Prosvetni glasnik

314

посланици високо цене значај основне шкоде, и да желе, да се њеаини радници по могућности што боље награде. По новом закону почиње плата учитеља основних школа са 800 а свршује се са 2450 динара. Она се увећава са повишицама, којих има шест. Од ових по вишица три имају свака по 250, а друге три свака по 300 динара. По томе дакде пдата учитељска износи:

у почетку сдужбе 800 динара посде прве повишице 1050 „ посде друге повишице 1300 , посде треће повишице 1550 „ посде четврте повишице • • • • 1850 „ посде пете повишице 2150 „ посде шесте повишице • • • • 2450 „

Привременим учитељима пдата је 600 динара на годину. Кад ове пдате поредимо са онима , које су учитељи уживади по закону од 1. Октобра 1871. године, онда налазимо, да раздика између највећих плата износи 833.36 динара, а почетна плата овим је законом увећана за 219.02 динара. Повишицу добијају учитељи , кад год им четири године узастопце белешке о успеху изнесу у општем резултату најмање 4, и ако за то време никад нису добили слабу иди рђаву оцену. Они иак учитељи, којима општи резултат бедежака кроз четири године не износи 4, но ако у општем резудтату кроз пет година имају најмање 3 Ј / 2 , а нису за то време добили слабу или рђаву оцену , добијају повишицу концем пете године. Према овој јасној одредби законској, стоји сад до самих учитеља, кад ће нм се плата повисити. Осим редовне плате, могу се давати учитељпма и нарочити додаци, од 250 и 500 динара на годину, и то по месту службе, из призрења на тегобу иди важност сдужбе у том месту. Тиме се постизава ово двоје: прво, накнађује се учитељу што он општој ствари и напретку нриноси радом својим у усамљеном иодсваког саобраћаја удаљеном месту, а друго, што ће од сад у така места радије ићи и добри учитељи бар за неко време. До сад су шкоде у таким местима показиваде само слаб успех, јер су биде честе промене у учитељима, а због тогамања или већа пауза у шкодскоме раду. ' IIо одредбама овога закона не може дакде ни једап учитељ остати на једној плати — без својекривице. Повишица илате зависи данас просто и једин1 Која ће места имати право на већи а која на мањи додатан, то одређује мнниетарски савет на предлог министра просвете и црквених послова. До сад је одређвно тек једно место с додатком од -250 динара, и то Јасиково, у пожаревачком округу.

ствено од самих учитеља. Јер и за ванредне случајеве, који би могли штетно утицати на успех, као што је на пр. одвише велики број ђака, многи изостанци од шкоде, боловање ђака итд., има учитељ довољну гаранцију у законским одредбама о школском надзору. Већ сад види се повољан утицај закона о учитељским пдатама и то најбоље из ових података. По ревизорским извештајима било је

НАСТАВНИКА, КОЈИ СУ У Г О Д И II И

показали УСПЕХ

1880.

1881.

1 882.

одличан

■ • 129

194

196

врдо добар • • •

• • 214

309

368

добар

■ ■ 250

237

210

слаб

• • 127'

\>2

63

рђав

■ ■ 30

11

33

нису оцењени • •

• • 71

31

6

Свега • ■

• • 821

3 4

870

По томе износио је нроценат

НАСТАВНИКА :

1880. г.

1881. г.

1 882. г.

одличних и врдо добрих

41 .78

57.55

64 .38

добрих • •

30.4 5

27.12

23 .97

слабих и рђавих • • • •

19.12

11 .78

7.88

неоцењених

8.65

3 .5 5

3.77

у опште

100.00

100.00

100.00

Еад ове проиенте међу собом поредимо, онда нашимо, да је на сто наставника у 1880. години догазидо : У Г 0 д и н и

наставника 1881. 1882. одличних и врдо добрих • • • 138 154 добрих 89 79 сдабих и рђавих 62 41 неоцењених 41 44

Ако нанротив поредимо одличпе п врло добре наставнике са осталима, онда видимо, да је на сто оддичних и врдо добрих долазило

У г

0 д ii

н И

НАСТАВ1ШКА I

1 880.

1881.

1882.

добрих

■ • • 73

47

37

сдабих

• - 37

18

11

рђавих

■9

3

1

неоцењених • • • •

. 21

6

6

Свега ■ •

• 140

74

55

Према овоме резудтату , који се показао у тако кратком времему, вероватно је, да ће и у напредак односна размера одличних и врдо добрих ваставника бити и повољнија ; пошто по другој алинеји члана г >. закона о учитељским пдатама добри само учитељи никад не могу добити повишицу, а тако исто ни слаби.

1 Овде има и 46 наставника који су имали ариличну оцену.