Prosvetni glasnik

428

БЕЛ.ЕШКЕ 0 ПРООВЕТИ И ШКОЛАМА

II На место г. Шихаила БаниКа, проФесора пожаревачке ниже гимназије, који је из револвера рањен, одредио Је г. министар просвете и црквених послова, актом својим од 27. ов. м. ПБр. 420У., г. Стевана ЛовчевиКа, проФесора исте гимназије, за овогодишњег надзорника основних школа у вароши Пожаревцу и у срезовима: пожаревачком, моравском и мдавском, а на место г. Стев. Л.овчеввћа, који је имао прегледати школе у вароши Крагујевцу, одређен је да ту дужност, поред остале, изврши г. Живан ЖивановиК , супленат I ниже гимназије београдске. III Г. Министар просвете и црквених послова, „наредбом својом од 17. ов. м. (ПБр. 3537.) а на основу члана 27. закона о основним школама ирепоручио је свима дотичним властима да се до краја ове школске године за књижнице основних школа набави дело г. Живојина Симића, проФесора, под насловом „Предавања из Српеког језика," које је нарочито удешено за потребу наставника основних школа. IV Кандидат за проФесорски испит Г. Живан ЖивановиЛ, супленат I ниже гимназије београдске, изјавио је министру просвете и црквених послова жељу, да хоће да положи проФесорски испит из природне групе наука , а на име : из Зоологије п Антроаологије с погледом на Дијетику , Ботанике, Анатомије, Физиологије и Немачког језика. На основу закона о проФесорскнм испитима, министар просвете и црквених послова, одредио је за испитивање г. Живану испитивачки одбор од ових лица: г.г. др-а Ј. Панчића, Јов. Бошковића , др-а .1. Докића, Љ. Клерића, проФесора велике школе, и Јована Ђорђевића проФесора учитељске школе. Г. др. Ј .Панчић председава у овом одбору. V Г. Министар просвете и црквених послова послао је управи Српског ученог друштва 3. Маја ове водине ово писмо: „На моје питање од 2. Марта ове године ПБр. 1563. којим средствима мисди подмиривати трошкове за радњу новоустаповљеног петог одбора, Управа Српског ученог друштва писмом бр. 2. из седнице од 22. Априла, извештава ме, да је „Управа наменила и да је скуп одобрио и потврдио петоме одбору иети део из овогодишњег буџета на трошкове" , помињући напред, да према изменама и допунама уређења друштвеног од године 1878. учено друштво . има на два начина да ради на науци: у 1, 2 и 3 одбору да обрађује отво-

рена питања, а у петом да шири у народу свршена питања. Обе врсте рада — каже се даље у иисму додазе у „Гласник", и друштво може код појединих књига свога органа ставити нарочита обележја, као: књига 52: расправе; књига 53: грађа; књига 54: рад иетога одбора" Пошто је рад петога одбора који би имао задатак да „шири у народ свршена нитања" уређењем друштвеним везан за нарочито одређена средства, управа Је српског ученог друштва нашла да она има право да средства која су држав^им буџетом одређена на вршење другитвеног задатка одређује на све што би друштво предузело да ради, бидо то задатак друштвени иди не бидо. „Цело ово схватање друштвеног задатка како га је Управа вршити почела , потпуно је несагласно са уређењем Српског ученог друштва ; услед тога је и располагање с новцем одређеним од стране државе несагласно не само са уређењем него и текстом буџетског закона. на основу којега се троше кредити буџетом одређени. „Уређење друпггвено по изменама од 1878. првом алинејом чдана 1. опредељује задатак друштвени овим речима : „Српско учено друштво обрађује и унаиређује науке и уметности самосталним истраживањем у наукама ариродоаисним, друштвеним, језикословним, историјским и уметничким у колико се тичу Срба и Словена, и физичким, физиолошким и исихолошким у оаште ." То је прави задатак друштвени, што се види и по члану 5. који прописује ко се може изабрати за редовног члана дружтвеног, наређујући, да „редовни чланови могу бити само они научњаци који су самосталним књижевним или уметничким делима засведочили да су саособни и вољни за рад на друштвеном задатку " Пошто је у овоме с довољном јасноћом казан задатак друштвени, долази другаалинеја члана првога, која говори: шта поред тога друштво још може радити преко нарочитих одбора. „Поред тога — чита се у другој алинеји — друштво може ареко нарочитих одбора старати се и радити о ширењу иауке и књижевности у веће кругове ; али на то може уаотребити само она средства која би за тај иосао била нарочито набављена или одређена." Чиста је ствар, да ово што се у другој алинеји каже није саставни део задатка друштвенога , него да је намера уређења била, да друштво може нарочите изворе за овај посао потражити, иди легат приватан у том смисду примити, и тим изворима или дегатима одборима из својих чланова састављеним управљати вршећи ширење науке и књижевности у народ као сиоредан иосао, независно од иравога задатка свога. Због тога што легати иди нарочито одређена средства могу бити раздичите природе и због тога што овај споредни посао није прави задатак друштвени,