Prosvetni glasnik

482

АСТАВА ПИСАЊА

јер се средњи, нови и најновији век не може свршити за две године ; мора дакде нешто из средвег века да уђе у V разред. Средњи век мора се почети с Германцима, а не са Сдовенима с тога што је то хронодошки ред, и што су се Германци истакди у историји пре Сдовена. 0 Сдовенима доћи ће опширан дее онамо где се они појаиљају као народ од значаја историјског. Свакојако треба поменути маие, због једнодикости наставе и с тога да их наставник не

бормви уиотребити. Кудтурни су прегдеди корнсни ио учепике, само ако паставник умедне да их обради. После овога , и још других објашњења, Гд-вни Просветни Савет уснојио је у начеду наставни ирограм из Историје оиште за V разред , с тим да се претрес о поједппим прпмедбама продужи на идућем састанку.

С тим Је закључен састанак.

НАСТАВА ПИСАЊА (по ШТОКМАЈЕРУ)

Писање је очигдедно представљање говора помоћу усвојених гдасовних. знакова (нисмена). Ово важи за наш садањи начин писања, а не и за онај вајкадашњи, када се људи сдужаху природним предметима те помоћу ових представљаху и исказиваху разне своје појмове и мисди. Да изучавамо , како се некад писадо, нема овде места. А посде, и почетак те историје завијен је још у црни мрак; само се где где наиђе на који њен траг, те се на њему граде претпосгавке, које нас потпуно не могу да задовоље. Најстарија писмена што су нам позната, то су хероглифска и хинеска, за која се не зна даље, како су постада , да ди су из ранијих каквих сдика или знакова скдопљена, што служаху за писмена, или су из симводичких каквих писмена начињена. Како ли су пак асирска кдинаста и рунска ни смена постала, ко ће у простор и време њихово да се вине, те да нађе да ли имају какве везе с остадима, ко ће нам с поузданошћу и сигурношћу моћи на све ово да одгонене ? Морамо се да дивимо неуморном пронадазачком духу и оштроумљу, који су нам умеди да рашчлане тајне свију оних рукописа, што су до сад нађени ; али што изближе и поузданије о њиховој историЈИ нико још до данас није био у стању да нам што каже. За данашњу азбуку, с којом ћемо овде имати посда , вели се, да ће јој колевка бити по свој прилици Финикија ; али ова земља подсећа нас и на унутрашњост '.Јије, и ко зна да пије овај рукопис понпкао из напред поменутих већ рукописа, или је мож.да првобитни нронадазак Финичана ? Једино је неоспорно, да су Финичани трговином својом упознали и друге народе са својом писменошћу и ову раширилп како по северној АФрпци, тако и по свој јужноЈ Европи. Какву су заслугу за се задобили Кадмус, ОрФејус, Кекропс, Л.инос и други, што еу нонравили писменоет у Грчкој, и то је све још у

тами ; Ј "едино што је поуздано то је, да су махом и сва европска писменост и сви знаци којима се цртају слова, са свима разноликим модиФикацијама, дошли из Грчке нешто преко Рима , а нешто иравцем северозападним и северним. Наша српска азбука, којом се ми данас сдужимо, постала је од црквенске азбуке, а ова опет од Ћирила и Методија, који су нам је дали десетога века, те се њом служило све Словенство до Петра Великога, а то је до ирошлога 18-тог века, када је ова црквенска азбука реФормисана и од ње одвојена грађанска, која и данас постоји у Русији. Учени људи остадих сдовенских народа угледали су се на Русе, иа су дотерали и они сваки у своме вароду ову грађанску азбуку према својој потреби, г ;е тако и ми нашу имамо овакву каква је, од Вука Караџића. Проналаском писмена издата је најбоље сведочба човековом оштроумљу , а проналаску овом морао је да иретходи други пронадазак , који је тачно рашчланио речи у гласовг, и овима је одредио знакове да се могу и да виде. Каквог су облика прва иисмена била, то се не зна ; али на сваки начи са свим .је неосновано оно мишљење, за које се Гразер у своје време трудио да га оправда својим издатим делцем „основе иисања ", доказујућн да свако слово носи ону слику или бар треба да носи онај нокрет уста који су уста морала да направе при изговарању дотичнога гласа. То се у осталом опровргава тиме, што је у разним језицима нађено да су знаци за један и исти гдас ио све различити, а да и не спомнњемо, како се код неких писмена положај уста не може нн да нредстави граФички. Истина , у школи глуво-немих нри изучавању говора , читају они који се уче гласове с усана, а исто тако и Еруг-Целерова метода за читање хтела је ученпцнма боље да представи радњу појединих говорних оруђа приликом изговарања гдасова; али између свега онога што се сазнадо о радњи ор-