Prosvetni glasnik

Е.1ЕКТРЦЦИТЕТ И ЊЕГОВА ЦРНМЕНА

489

развија електричну струју зовесе електомоторска снага. И сад се дако увиђа да јачина струје у волтином стубу зависи од величине електромоторске снагеупотребљених метала. Али електромоторска снага нејавља се сваудејству галванске струје, него јачина струје зависи још од неких околности, одкојихћемо ми неке само сноменути. Пре свега, свака галванска сгруја слаби тиме што пролази кроз спроводне жнце, кроз електроде, и онда се каже да сваки спроводник ставља струји известан отиор и струја ће ослабити више, ако је тај отпор, који она мора да савлада, већи. Тај отпор може бити у самом стубу и ван стуба. Ми смо видели да су поједини парови металних плочица у волтином стубу растављени овлаженим сукненим котуровима, кроз које котурове мора етруја да нрође. Ти котурови , као сироводници већ сгављају струји извесап отпор. То је отпор који постаје у самом стубу ; међу тим онај отпор што струја савлађује у електродама, зове се отпор ван стуба Тај електрицитет, који добијамо из волтиног стуба и који непрестано струји и ради, зове се још и динамички електрицитет, за разлику од статичног, који се гомила у електричној машини. 3. Индукциони електридитет Видели смо како се електрицитет може нроизвести трењем и хемијском радњом; на реду је сад да се забавимо о једној новој врсти електрицитета, која не постаје ни трењем ни хемијском радњом, већ дејством саме електричне струје. Тај нови електрицитет, који изазива електрична струја, зове се индукциони или изазвати. Ево како он ностаје: До године 1831. није се знало, да једна спроводна жица, кроз коју пролази електрична струја, може што упливисати на другу спроводну жицу поред ње, кроз коју не пролази струја. Те године нронађе енглески Физичар Фаради да к,ад теку две спроводне изолисане жице једна поред друге, па се кроз једну од њих пропусти струја, онда ће се и у другој жици сгруја, јавити е то само онда кад се струја пусти и прекине. Дакле, кадсе кроз једну електроду пропусти струја, онда се услед ње поремети електрична равнотежа у оној другој електроди и тај поремећај није ништа друго до снага којом се изазива електрицитет, као год оно што је код статичког електрицитета било трење, а код галванизма хемијска реакција. Ако првобитна струја, пропуштена кроз једну електроду, остане стална, онда се и у другој електроди неће појавити никакве нромена, те дакле ни струја, и тако ће она изазвата струја престати пошто је у другој електроди настала онет електрична равнотежа. Но ако првобитну струју прекинемо, онда ће се у другој

електроди повратити првобитпо стање , које је било нре мо што је пропуштена струја кроз прву електроду: при томе ће се наравно десити опет промена у другој електроди , те и нова струја , која ће опет лрестати јер се у другој електроди не дешава више никаква промена. Иошто се у другој електроди мења само онда електрична равнотежа кад се кроз прву пропусти или прекине струја, то следује, да ће се у другој електроди само онда и нојавити струја, кад се кроз нрву пропусти или нрекине, но до год кроз прву електроду нролази неиспрекидана — континуирна — струја, дотле се у другој неће јавити никаква струја. Та нова, секундарна или изазвата струја у другој електроди , зове се индукциона електрична струја. Ако нрвобитна или нримарна струја у нрвој електродн иде некнм извесним нравцем, рецимо од положног нола ка одречноме, онда ће секундарна, изазвата струј а у другој електродиићи сасвим противним лравцем. И обратно, кад се првобитна струја прекине, онда ће се, као што знамо, појавити опет секундарна струја, али ће она битн нротивног нравца од прве секундарне, па следствено истог нравца са примарпом. Иошто је овде употребљена волтнна струја за индукцнони електрицитет , то се и та индукција зове волта-индукција. За нрвобитну струју, којом се изазива струја у другој електроди, каже се да индуцира или да изазива. а она која услед ње у другој електроди постаје, назива се индуцирана или изазвата. Да видимо сад, да ли ће се јавити индуцирана струја и на други који начин , а да струју што индуцира не нрекидамо. Ми можемо опет кроз једну електроду пронустити струју и њом у другој електроди нзазвати секундарну струју, на у место да нрекинемо нримарну или струју што индуцира , ми можемо да удалимо нрву електроду од друге и дејство ће бити исто као да смо у њој прекинули струју. Јер кад прву електроду довољно удалимо од друге, онда њена струја неће моћи више упливисати на другу електроду, те тако у другој електроди треба да се појави опет индуцирана струја, као да смо индуцирајућу струју прекинули. И зајиста у самој ствари тако ц бива. Ако узмемо два калема, један тањи а други дебљи, тако да у шупљину оног дебљег може да уђе тањи, ц ако око оба калема обавијемо електричну спроводну жицу, на кроз жицу једнога (тањега) нронустимо струју, онда ће се у другом (дебљем) калему јавити одмах нндуцирана струја, чим тањи калем завучемо у дебљи, и онет онда, кад га напоље извучемо. Извлачећи н увлачећи тањи калем у дебљи мн само једну електроду нриближавамо другој или је од ње удаљујемо, атимесе оиетјавља. индуцирана струја 62