Prosvetni glasnik

496

Народ је мислио, да је крај рата због иропаети персијске војске код Маратона. Али Темистокло је друкчије о томе мислио. Он је знао да је та победа Атињана тек почетак за нове бојеве. Он је видео да Атињани морају имати своје ратне лађе (флоту). Вбог тога он изради код Атињана, да се еагради 300 ратних лађа. Тиме је Темистокло избавио целу Грчку, као што ћете сад видети. Атинци су тражили помоћи на све стране, а тако и Шпартанци. Нека острва и неке државице пристадоше уз њих. Главни заповедник над целом војеком био је Шпартанац Еврибијад. Грчке лађе биле су устављене код острова Еубеје. Тамо се почеше примицати персијске лађе. Еад Грци видеше, да је у Персијанаца много лађа и много војске, они намислише, да грчке лађе остану ту, и Темистокло приволи и Еврибијада. Переијанци послаше 200 лађа да зађу Грцима за леђа. Али Грци ее од тога не препадоше. Опи нанадоше на переијеке лађе, и јуначки еу се борили до саме ноћи. Оних 200 лађа, нешто пропаде од грчких лађа, а нешто од морске буре. 2. Витка код Саламина. (480. пр. Хр.) Кад еу Грци дознали, да је Деонида са, својим Шпартанцима погинуо, они намислише, да се од Еубеје уклоне. Ксерксова војска паљаше свуда вароши а народ одвођаше у ропство. Атињани видеше да не могу одбранити своју варош. Они намислише да жду у Пелопонез, па да утврде земљоуз Коринт, и да се са осталим Грцима заједно бране. Али Темистокло увери Атињане, да треба да се наоружа сваки ко год може носити оружје, и да се бране на лађама, а остали народ да се пресели на једно острво код Атине. Народ послуша Темистокла. Тек што су се Атињани иселили из вароши, а стиже Ксерксова војска. Переијанци најпре опљачкаше варош, па је онда заналише. Атињани су гледали са острва Оаламина, како се дим и пламен подижу у вие. У исто време појавише се и персијске лађе на атинској обали. Кад остали Грци видеше, како су персијске лађе прекрилиле цело море, хтедоше да беже. И сами ратоборни Шпартанци хтедоше да оставе Атињане. Узалуд је Темистокло го-

ворио, да се треба бити код Оаламина. Њега нико није хтео послушати. Он је нретио, да ће Атињани отпутовати низ море, и тражити другу земљу да се у њој настане, па и то није помогло. Темистокло емисли да употреби лукавство. Он посла једног верног слугу Ксерксу и поручи му овако : „Ја сам твој пријатељ, краљу! Још ове ноћи Грци ће побећи од Оаламина и тако ће избавити своје лађе од извесне пропасти. Опколи сада њихове лађе и тако ћеш их све похватати." 3. Ксеркс послуша што му је Темистокло поручио. Међу тим Темистокло је наоружао све грчке лађе да дочекају непријатеље. Кад Персијанци почеше нападати, Грци се храбро боршпе. Много им је помагало то, што је код Саламина било узано море, па нису могле све персијске лађе да уђу у битку. Осем тога персијске лађе биле" еу тешке, па се нису могле тако лако кретати по мору као грчке. За кратко време море је било покривено мртвацима, који су пливали међу раздробљеним персијским лађама. Осем тога, Грци из Азије, које је Кееркс на силу потерао да се боре против своје браће, пређоше у помоћ Атињанима. Тада цела ®лота персијека окрете да бежи. Ксеркс је сву ову битку гледао с једног брежуљка код Атине. Кад је видео како му војска на мору поетрада, он оетави еве евоје драгоценоети па побеже на Хелеспонт. Мост који је тамо био нанрављен, била је нокварила морска бура. Он закуни рибарске чамце и еа нешто војске пређе у Азију, а 300.000 људи остави на грчкој граници. На пролеће нападе ова војска на ново на Грке. Ворба је била код варошице Платеје. Атињани и Шпартанци одржали су и ту славну победу над Персијанцима. У то исто време била је битка и на мору, коју су Грци такође одржали. Од тада их Персијанци ниеу више смели нападати. Што се Грчка избавила, имала је да благодари једино Атињанима, а по највише Темистоклу. Шпартанци га одведоше у своју варош. Тамо му дадоше маслинов крст као знак мудрости, поклонише му најлепша кола, што су их у Шпарти имали, и послаше триста младића да га прате. Темистоклово име елавило се у то време по целој Грчкој.