Prosvetni glasnik

ДА ЛИ И НА ДРУГИМ ПЛАНЕТАМА ИМА СВЕТА

за то време Сократ није био беспослен. Оваки дан бивао је све веселији, и иочео је да пева песме. Више басана (Езоиовит) превео је у стихове и сневао песму боговима. Кад год су га пријатељи посетили, говорио им је он многе мудре поуке. Али Критон, најстарији и највернији пријатељ Сократов, бринуо се опет много за свога учитеља. С тога он придоби тамничара и овај у вече остави на тавници отворена врата. Већ је било спремљено сигурно место, где ће Сократ безбрижно и задовољно живети. Хтели су га отпратити у Тесалију. Али кад Критон уђе код Сократа и поче га живим говором навраћати да бега, рече му мудрац: „Драги Критоне, зар ми нисмо увек говорили, да никад неправду са неправдом не треба наградити ? Зар ми нисмо то признали, да. је прва грађанска дужност, покоравати се законима. Ја сам до сад живео по законима моје отаџбине и уживао њихову заштиту: за што треба сад, због мога погубљења да их злоупотребим, и да их сад избегавам?" Два дана после овога разговора, рано из јутра дођоше у тамницу дванаест људи, скидоше Сократу окове и саоппггише, да тог дана мора умрети. Одмах за тим дођоше му више пријатеља да последње часове код њега проведу. Тада му Критон рече: „Кажи нам, мени и овим твојим пријатељима, гата наручујош за твоју децу и друге домаће потребе ? Како треба да живимо, на да теби будемо повољи?" Старац им рече: „Живите како сам вам одавно нре-

503

поручио. ја немам ништа новододати!" Тако су се дуго разговарали. После овога дође му жена и троје деце и он се с њима опрости. Сунце већ беше на заласку, кад уће у тамницу судски слуга и донесе у руци пуну чашу отрова. „Кажи ми како треба да се владам", запита он слугу. „То мораш попити, па одати док се не умориш", одговори му слуга. Оократ је био весео, узе чашу с отровом, помоли се боговима и попи је на мах. Тада његови пријатељи почеше гласно плакати. Сократ их је тешио. Ватим је одао горе и доле, па се онда спусти на ностељу. Отров поче све јаче да ради, и ноге му се охладише. Његови пријатељи стајаху ожалошћени у наоколо. Он на једап мах отвори очи и рече: „ја сам оздравио, нринесите богу жртву", па за тим издану. Тако је умро Сократ невин год. 399. пре Хрисга. Атињани су но његовој смрти видели какву су му неправду учинити, и јако су се кајали. Али за кајање бегие доцкан. Највећа слава нриписује се Сократу, што је устао противу лажне науке СоФисга, који су доказивали, да међу људима нема истине и правде, и да се не зна, које је истина и правда. Он је бага напротив доказивао, да човеку тек онда вреди да живи ако увек ради само оно што је право и иоштено. Имао је у животу једну велику погрешку, што се мало бринуо о жени и деци својој. Његову науку продужнли су и написали његови ученици после његове СМрТИ. (НАСТАВИЋЕ Се)

ДА ЛИ И НА ДРУГИМ ПЛАНЕТАМА ИМА СВЕТА ЈЕДАН ДЕО ОДГОВОРА НА ТО ПИТАЊЕ

*)

Светозара Недељковића

Тачан п нотпун одговор дати на постављено иитан-е. није могућно. За то би нужно било да се планете тачио знају, да се иоуздано зна у ком се стању

'ј Шагцтаиоц.

«Раг 1а гИдпИе <1е зоп сђје1 е1 раг 1а рег[есИоп с1е зе& Нгеоггев, V Аи1гопот\е е&1 1е р1и& ђеаи тдпитеп1 <1е 1'е&руи ћитагп.® ((Узвишеношћу свога предмета и усавршеношћу својих теорија, Астрономија је најлепши споменик људскога ума.» Лаплас оне находе. А то се ето не зиа, јерје огромна даљина која нас од њих раздваја, те с овим справама што их имамо нисмо у стању да на планетама тачно све исиитамо, и дознамо све што се на њима збива.