Prosvetni glasnik

504

ДА .1И И НА ДРУГИМ ПЛАНЕТАМА ИМА СВЕТА

Но и с овпм сиравама што их сад имамо успело се дотле, да можемо слободно рећи да лако може бити, да и на другим планетама има света. И ово није ни вајмање онако васумце речено, као проста хипотеза, већ сие на основу Факата, која је пронашла Астрономија. Нисам у стању да изложим ово гхитање опширно као што треба, али мислим да ће и овај кратак навод из онога што су научњаци дугим трудом и временом пронашли те ово питање по могућству решили, учинити прилично користи, изневши пред онога коме је ова ствар непозната резултате до којих се дошло, доста лаким и разумљивим начином. Важност овог ннтања овакоме је очевидна. Зар није узвишено винути се у Пескрајне нросторије васељене па тражити на њима жива створењаРЗар нас неће обузети неоиисана милина, кад дознамо да и на осталим небеским световима има становника, живих створова, наше браће? Онда ћемо тек оценити као што ваља колико сами вредимо, јер ћемо знати да ми нисмо једини живи створови у васељени, но да има људи и на другим световима и још можда савршенијнх од нас. Исто тако оценићемо и важност наше земље, која као неко мало острвце у великом архииелагу васељенском лебди у овом бескрајном нростору, те ћемо увидети, да она није једина усрећена да само на њој има живота, но да она има својих другарица, на којима тако исто има живих стиорења. Ево да вам изнесем ретултате до којих је наука дошла у том питању, и нека вам ваш разум каже да ли је наука показала да су и остале планете способне за боравиште живих створења. Овде су узете само нланете у нашем сунчаном систему, јер су нам оне једино и познате; а остала небеска тела, због бескрајне даљине своје од нас, не допуштају нам да им се ближе са наигам инструментима прикучимо и видимо како је на њима. И ако је позната величина нланета и удаљење њино од Сунца, опет мислим, да ће нужно бити да и то изложим, да би читалац имао у глави слику онога о чему се говори. Тако, највећа од свију планета јесте Јуиитер, која је од наше земље 126 пута већа, за њим иде Сатурн, 80 пута већи; на онда Неитун, 22 пута већи, после њега Уран 18 пута већи. То су планете веће од наше земље. За њима долазе : нрво наша Земља; после ње долази Венус (Зорњача. Вечерњача, »звезда Даница") врло мало мања од наше Земље; за Венером долазп Марс 4 пута мањи, инајпосле долази најмања од свију планета у сунчаном систему планета, Меркур, која је више од 6 пута мања од наше Земље. Из овога прегледа види се да се Земља нс одликује ао величини од осталих иланета

у систему , јер нити је највећа, нити је најмања од свпју осталих, нити лак стоји у средини између Јунитера (највеће) и Меркура (најмање планете), и по својој величини никоме не би пала у очи пре осталих планега, кад би неко у светском простору посматрао планете у сунчаном систему. По удаљењу своме од Сунца планете су овако распоређене: Најближа је Сунцу планета Меркур, која је преко два и по пута ближа Сунцу но наша Земља; за Меркуром долази Венус, један н по пута даља; то су планете тако зване „унутрашпе", јер су између Земље и Сунца. Онда. иде наша Земља; после ње долази Марс, који је даљи од Сунца но наша Земља за половнну удаљења земљиног од Сунца; за Марсом иду телескопске планете, два и по пута даље; после њих Јупитер, преко 5 пута даљи; па после Сатурн нреко девет н по пута даљи; за Сатурном долазп Уран, нреко 19 иута даљи, и најпосле долази најдаља планета од Сунца — Неитун, који је 30 нута даљи од Сунца но наша Земља. Ове нланете почев од Марса па завршно до Нептуна зову се „ сиољашње ", јер су даље од Сунца но наша Земља. И из овог прегледа видимо, да се наша Земља ми ио свом удаљењу од Сунца не одликује од осталих иланета ; јер нптије најближа Сунцу, нити је од њега најдаља, нитн је нак у средини између најдаље планете и Сунца. Да разгледамо и пратиоце (сателите) ових планета. Најире да видимо колико сателита има која планета. Сатурн и Уран имају цо 8 сателита, Јупитер 4, Нептун 1 и наша Земља 1 ; а остале планете Венус, Марс н Меркур немају ни једног пратиоца. Иу овом погледу видимо да се Земља наша не одликује од осталих иланета ; јер нити има највише пратилаца, нити их има најмање, ннти има средњи број. Познат је уплив нратилаца на њине планете. Они сијају ноћу својим нланетама, проузрокују прилив и одлив океана и атмосФере; управљају кретањем метеора и производе различне појаве у атмосФери. Због овог њиног уплива на планете, Финалисге веле, да су месец и остали сателити искључиво за то и створени да светле ноћу својим планетама. Они , дакле, тврде да је онај који је стварао сателите, рекао им при стварању : ваша је задаћа и улога у васељени само та, да светлпте нпћу вашим планетама. Ово је њино мишљење сасвим неосновано. Ако једно од тих небеских тела стварано за то да светли другоме, онда пре можемо мислити да су земља и остале планете створене зарад њиних сателита да им светле, јер су сателити много мањи од њиних планета и с тога они много мање светлостп шаљу својим планетама но планете њима. Тако земља наша шаље месецу 13 пута