Prosvetni glasnik

ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

евој, нослуживпш се датима г. проФ. Витковића, која је он штамнао у Гласнику срнског ученог друштва. Истина не би била горка и не би вређала нимало патриотска осећања. Пре нам може шкодитп оптимизам, који као да је вазда превлађивао нама. Ту би било згодно, да се у једно осуди непромишљена радва патријарха Дрнојевића, који је евојом сеобом нанео тежи удар српском народу, но што је био онај на Косову. Ту би било згодно изнети и традиционалну иолитику Аустријску, а то све било би ноучно не самс за омладину, но за сваког оног, који ушчита ову књигу. Еад писац онолико говори у приступу о патриотизму и о неговању љубави према свом народу, онда није требао да ову околност изгуби из вида. Но да пођем даље, и да пређем и остале друге етране овога дела, јер се бојим да решерат о делу не испадне већи но што бих жедео. 0 тога ћу се ограничити еамо на неколико иримера, јер сматрам да ће то бити довољно за квалиФикацију дела. Говорећи о земљишту, или, као што стоји у књизи, о висинском облику сриске земље, нисац је на стр. 5. иоделио планине по њиховом саставуна: кречне и кристалаете. Колико моје знање засеже у геологију, мени се чини, да је писац погрешно увретио неке планине у Орбији у кречне, а друге онет у кристаласте. Бво за то примера. Писац држи да су Мајдан-печке планине, Гтањ, Озрен, Малиник, Сто и Бељањица кристалаете планине, а оне еу, колико ја знам, кречне. Дер је кристалает, а писац га увршћује у кречне планине Копаоник је узвишен 2.100 метара, а, треба да етоји 20Г2'8 метра; јер по најтачнијем мерењу од 1881-ве године, толико Миланов врх на Сухом Гудишту изноеи. Мећу равницама, не помиње на свом месту Мачву и Отиг, као и многе иланине у Орбији, што је муком прешао. Хидрограшски део је сасвим у кратко представљен. 0 Нишави не казује се на прилику, одакле она добија своје име. Место да пропрати писац њен ток до ушћа, како т. ј. она тече и кроз какво земљигате нарочито од Пирота обавијајући у свом току варошицу Белу Паланку, он вели: Нишава нротиче кроз Пирот и Валу Паланку и т. д. Говорсћи о

Тимоку, не казује, да се трговишки Тимок друкче зове и Коренатац, и тек на далеко од Књажевца добија име трговишки Тимок. Место Латковићска река писац свуда зове је Кожетинска река, мала речица, али по његовом мишљењу излази, да она има чак и своју водопађу! Не помиње у Србији многе важније реке као н. пр. Косаницу, и т. д., док друге мање речице епомиње. Ово је тек колико ради примера изнесено. Што се тиче климе, биљног, животињског и минералног света, тај део, као да је још понајбоље обрађен. Оамо имао бих да ириметим иисцу, да је сувише рекао на оном месту где ее говори о минералошком евету да је редак крај на земљи, који би тако богат био најразноврснијим благом минералним као српска земља. Злато се испира и данас у Пеку и Тимоку; али то је тако нешто мало и тако примитивно, да не заслужује ни спомена, Махом се одају том нослу еиромашнији, и то онда кад немају другог нречег занимања, а они тада и не рачунају ни у шта своју надницу. Иеторијеки је део сувише у кратко изведен. Пошто је писац исказао све што је имао о сриској земљи у опште, прелази специјално и на ноједине земље, и то најпре на Краљевину Орбију. Говорећи о становништву Орбије, вели на стр. 55. овако: Народа у краљевини биће на 2 милијуна душа. У студији оваке врсте, држ.им, да не сме доћи „биће", већ је требао да буде прецизан и да каже онолико, колико се зна но последњим статистичким подацима. У погледу на наставу у Орбији не могу се с писцем сложити. Но то је ствар његовог личног убеђења, и ја иреко тога прелазим даље. То исто могу рећи и о пишчевом гледишту на Србију, као на агриколну земљу. Истина је да се је у Србији умањио број стоке, нешто умножавањем људства а нешто и услед других ирилика; али ипак не етоји, да је Орбија ностала данае арава земљорадничка држава, а да не носи у исто доба и карактер сточарске земље. Говорећи о рудама и о рударству у Србији, мени се чини, да је писац сувише рекао кад вели: да је „Србија богата рудним благом као ретко која друга земља." Орбија, у геолошгшм погледу, није још како