Prosvetni glasnik

529

хоћемо да добијамо јачу струју, а да машине не буду иелике, онда треба узети електромагнете а не перманент-магнете, јер они први могу бити и мањи па имати исто толику снагу као и ови други који су много већи. С тога се у новије време у машине меће само мекано гвожђе и око њега се обавије електрична жица , ла кад кроз жицу нролази струја, она мекано гвожђе начини магнетом, који сад дејствује онако исто као и нерманентан магнет само много јаче. Машине код којих се магнети ираве тако вештачки , зову се динамо-електричне. „Прву таку динамо-машину направиоје 1866. године Ујалд (УУИсС). У осталом та машина била је смеса од магнето- п динамо-машине и нрави прелаз од оних првих ка другима. Да би се добила стална струја, ваљало је да се машина окреће 2000 до 2500 у минуту. ,Године 1867. Сименс и Уитстон ( ЛУЋсаШоп) поднеше истог дана краљевском друштву у Лондону сваки за се своју динамо-машину, и но том принципу су данас направљене све динамо-електричне машине. „Прва динамо-машина (Уајлдова) састављена је била из једне магнето-машине, која је својим окретањем давала струју за електромагнете у другом делу те машнне и тек од ових електромагнета постајала

је главна струја. У овој машини је било двојаких магнета и двојаких калема. „Сименс и Уитстон у исти мах избацили су перманентне магнете и то ево зашто : „Као што знамо у место перманентних магнета употребљено је мекано гвожђе : но оно ма колико да је мекано, увек у њему има магнетизма, истина врло слабог. Спроводне жице што из покретних калемова одводе струју омотане су око тог меканог гвожђа па одлазе на поље и воде струју ван машине. Кад се калеми почну окретати испред меканог гвожђа, у њима ће се појавити (од оног слабог магнетизма у гвожђу) доста слаба струја , но која ће обавијајући у свом нуту мекано гвожђе ојачати у њему магнетизам, т. ј. направиће га електромагнетом. Што се буду калемови брже окретали, тим ће и струја у њима бити јача а ц електромагнет јачп, који ће сад сам са своје стране јачати струју у калемима , те ће се тако добити довољно јака струја. Д'о је основа дииамо-електричних машина; па како оне са мањим електромагнетима могу да даду јачу струју но магнето-машине са перманентним, то су по јачини као и по тежини и цени добиле прво место у индустрији." — (наставиће се)

0СН0ВНА НАСТАВА У ФРАНЦУСК0Ј

У енглеском журналу „ Тће NГпв1еепЊ сепШгу" („Деветнаести век"), У евесци за месец Марат ове године, штампан је један чланав о основној настави у реиублици Француској, из ког ћемо за читаоце „Просветног Гласника" извести оно што нам се чини да је вазкно и карактеристично. Основна је настава у Француској обавезна за децу од 6. до 18-те године (по закону од 29. Марта но римск. 1882.) и бесплатна (но закону од 16. Јуна 1881.). Из ње је искључена свака религиозна поука. Родитељи су слободни да своју децу обучавају код куће или да је даду у приватне школе (6со1ев Ићгез). Али, ако деца код куће уче, дужна су да еваке године, почев од краја њихове осме године, положе испит из предмета које уче у јавним школама деца њихових година. Ти испити полажу се пред једним одбором — јигу сГбхатеп — који оастављају: 1-во школски надзорник или његов иза-

сланик који је уједно и председник одбора; 2-го један изасланик среза — сап^опа1 — и 3-ће једно лице, које је свршило универзитет и има диплому из ма које струке. Ако тај одбор нађе да домаћа настава детета није довољна, он онда издаје наредбу да се то дете пошаље у какву приватну или јавну школу. Наредба се рора послушати у току једне недеље дана, а родитељима је остављена само слобода да изберу школу у коју ће своје дете послати. Приватне школе у Француској нису под довољно јаким и пространим надзором. Да ко може отворити приватну школу, тражи се да има сведоџбу о својој наставничкој способности (ђгеуе1; Ле сарасМ^). После тога школском надзорнику остаје само нраво да води надзор о хигијенским приликама приватних школа, као н. пр. да ли је школска зграда на здравствено угодном месту и јесу ли њени простори распоређени према захтевима школске хигијене; осем 67