Prosvetni glasnik

ИЗБЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВНИМ ШКОДЛМА

559

1.0 |

СВЕГА ИЗОСТАН.

Примедба

и & К

ПОСЛЕ

н Он В

Н ч о о В

ПРЕ ПОСЛЕ

к си р

*ј|| о !' Н О ;; е, е : в II

ПОСЛЕ

н о. Е

ПОСЛЕ

н си 1 В

ПОСЛЕ ПРЕ

н ■ч о о в

н Сн В

н б о

н си В

н «5 о о С

Н 0, В

ПОСЛЕ ||

н & в

ПОСЛЕ

н си В

н «3 о о В

н си в

ј ПОСЛЕ

н Рч в

.1 ■ч !( о !' н О : & в | в II

н "3 о о в

16 ј 17' 18 19 ј 20

ЋАЧКА ИМЕНА 1

: 1;

|| II

II |

1 1

ј.

II 1

•

Дневник школског рада нису имали сви. У рулничком округу имали су учитељи у школи шутачкој и мрчајевачкој. У Крагујевцу нашао сам овај дневник код наставника мушке школе у 1-а, 1-6, 1-в, П-б и Ш-а. — А у женској крагујевачкој школи имали су дневник наставнице 1-а, 1-6 П-а, П-б. Особитом чистотом у рад\ ове врсте одликује се , поред осталих својих другона, Владимир Ковачевић, наставник основне мушке школе у Крагујевцу. уједно и унравитељ мушкнх школа. Дакле од 81 наставника имали су дневник шк. рада н>их 11. — Осталих 20 нису имали. Од ових 11 тачних долазе 2 на округ руднички аих, 9 на вар. Крагујевац. Унравитељ женских осн. школа, овогодишаи ревнзор за нишки округ, г. Драгутин Марковић имао је савесно и марљиво рађен дневник шк. рада и радио га је вели „што неће само да му се каже да је нетачан." Ја сам, Господине Министре, и у свом прошлогодишњем извештају имао прилике да нагласим да се нема никакве гаранције за тачно вођење овога дневнпка школског рада ; даље да стил и величина овога занисника не стоји ни у каквој свези са једрином и ваљаношћу саме наставе. И ове сам године мњења да се казне сви они учитељи који нису следовали наредби која постоји, па да се после ово по све бескорисно вођење дневника школског рада укине, па да учитељ буде једино одговоран за стварни уснех својих ученика , за школски поредак и за чистоћу у школи. Ове године ваљало је сазнати •. кад је грађена која школа ? Том сам приликом тек видео, колико се мало, па и нимало не зна о судби месне школе. У место да се зна тачно година кад је грађена која шк. зграда даје се одговор н. пр. „Грађена је некако кад је се вратио Књаз Милош", или „Око бомбардирања" или „Некако пред први рат". — То ми је дало повода да овом приликом предложим да се уведе Школски летоиис. Ја сам то предлагао и онда кад сам био члан ј

оне комиеије, која је прегледала нредлог закона о осповним школама. У тај „школски летопис" занисивао би учитељ све знаменитије огађаје који су били при школи. Всто тако занисивали би се у тај школски летонис и сви догађаји, којп су се у месту у опште десили. Ту би требало на прилику записати : кадје школа основана, зидана, дељена, смене учитеља , смрт уЧитеЉа , елб" ментарни опасни случајеви итд. На тај начин имало би село или место своју историју а не би било све овако неизвесно као сада. Тада би требало укинути онај други „протокол" у који су уписпвате „наредбе", кад се то више не уписује ту ; а нпје ни потребно јер се свака наредба трајно сачува у „Просветном Гласнику" и у „Школскоме зборнику." Ове сам напомене имао да кажем што се тиче школских општих прилика. Још би имало да се говори о нојединим предметима. Механизма је у настави све мање, благодарећи непрекпдном заузимању око распростирања здравих педагошких начела, путем предаван.а (која се држе сваке јесени у Пожаревцу, Неготину, Краљеву и Нишу), путем књига и путем педагошко-школских листова. Но остаје једна ненадокнађена. нра^нина, а то је потнуни недосгатак школских — ручних — књига за децу и опширнијих упустава за учитеља (као што има само за предавања рачуна). Надати је се да ће са утврђењем новог детаљнога програма за основне ниже и више школе, бити дата стална основа за стварање школске литературе. Наука хуишЛанска предаје се у причама из којих се пзводе сходне ноуке. Догматично разумевање тешко иде и ја бих га изоставио из нрограма основне школе. Сав обим науке хришћанске биле би изабране приче из старог и новог завета; а за У н VI раз. осн. школа нешто из Историје цркве т. ј. како се распрострањавала после Христа. У IV раз. дошло би тумачење обреда и свете литургнје. Остало припада