Prosvetni glasnik

612

правом смислу речи. Такве машине назвали смо „слеженпм." Код „простих" машина иема нарочите машине, која 1)е даватп струју за електромагнете, него се та струја одваја из главне поделне машине. Ове су машпне савршеније од нрвих, јер су иростнје и јептиније коштају. Магиина Уајлдова. — Прву машину са наизменичном струјом, а нростог састава, паправиоје Уајлд 1867. год. Неколико година бпла је занемарепа, а данас је јако употребљеиа за електричне свеће истог имена. Машина Уајлдова по спољашности личи иа Сименсову машину са наизменичном струјом. Да би добио једносмислену струју за електромагнете, он је струју из неколико калемова пропустио кроз комутатор и начинио је једносмисленом и одвео око електромагнета, а остале калемове оставио је да дају наизменичну струју као и код Сименсове машипе. Ова Уајлдова машина је дакле самоизазивачка, јер за њене електромагнете не треба доводити нарочиту струју из других машина, као што је то случај код „сложенах" машина. У тој Уајлдовој машппн имамо у исти мах једну динамоелектричну машпну са једносмисленом и једну са наизменичном струјом. Машина Грамова. — Годнне 1879. Грам је нанравио такође „иросту" машину, која се од иретходие у неколико разликује. У самој сгвари она је састављена из две машине одвојене, али се обе обрћу око једне осовине те се с тога сматрају као једна. Једна од њих је обична Грамова машина са једносмисленом струјом, а друга је са наизменичном струјом налик на ону Грамову машину коју смо описали међу „сложеним" машинама. Ове „просте" машине за једну исту јачину струје, коштају у ноловину јевтиније но „сложене", мање су и лакше се намештаЈу. Ма да у њима немају никаквог ноиог принципа теоријског, опет се њима коракнуло даље бар у практичном ногледу. Машина Шукертова. — Немац Шукерт из Нирнберга подражавао је Грамову машину још ону са једносмисленом струјом, па је то исто радпо и овде. Он је у неколико пзменио Грамову машину, но да ли је што боље ностигао, не зна се, јер још његова машина нпје научно пспитана. Машина Меритенсова. — Меритенс је своју магнето-едектричну машпну, коју смо већ описали, претворио у динамо-електричну. Тога ради он магнете својих калема омотава жицом и претвара их у електромагнете; но да не би за њих доводио нарочиту једносмислену струју, он прави електромагнете са наизменичном струјом п не претварајеу једносмислену.

То је посгигао тим, шго је сваки магнет омотао двема жицама п струја пролази час једном а час другом жицом наизменце. Но како те иромепе бивају врло брзо, то изгледа да око магнета обилази само једна струја п једним правцем. У осталом остајејош да се пснита, да ли ће се отуда иматп већпх користи, но од досадањих начина магнетисања. Машина Биргинова. — Биргин је измислио такође једну машину са наизменичном струјом и уиотребио за њу четирп прстена који се окрећу испред електромагнета. У тој машини сваки прстен за четвртину обрта даје струју електроматима, а струја што постаје за време остале 3 / 4 обрта, одлази ван машине. Пошто тако сваки прстен даје четвртину своје струје за електромагнете, а остале 3 / 4 за остали рад ван машине, то се и та Биргинова машина може сматрати као да је састављена из две оделите машине : једне што дају струју за електромагнете, и лруге која даје струју што одлази ван машине за другу употребу. Носле свршеног излагања појединих електродинамичких машина, да бацимо један општи преглед па њпх. Свака машина, па била магнето- или динамоелектричпа, била са једносмисленом илн наизменичном струјом, састоји се из ова два битна дела: из магнета и калема па коме је намотана жица у којој постаје струја. Но све те машине деле се у две главне групе, по природи својих магнета и то: у једну групу долазе машине са готовим, сталним, иерманентним магнетима (то су магнето-електричне), а у другу долазе оне машине које немају готових магнета, него само материјал, мекано гвожђе, од кога ће постати магнети, а сами магнети постају док машина ради нод упливом електричне струје, која се у машини развија. Кад машина престане да ради, онда нема пи струје, нити је више мекано гвожђе магнет т. ј. електромагнет. (То су динамо-електричне машине). Но и електромагнети код свију до сад описаних врста машпна не постају на један исти начин него на три разна начина и то према томе одакле долазн струја што прави мекано гвожђе електромагнетима. На основу тога може се постајање електромагнета у разним динамо-машинама, поделити на ова три начина: 1-ви. Начин. Поред праве дика-мо-електричне машине има још једна мала лшгнего-електрична, која. је управо саставни део оне прве, али се за себе окреће и даје струју која иде у праву динамо-електричну машину и тамо нрави мекано гвожђе електромагнетима. Овде дакле струја за електромагнете долази из нарочите друге машине. Представник тога начина постајања електромагнета јесте Аедова машина, с којом